Музика за чембало

Георг Бем је рођен у Турингији 1661. године, у породици учитеља и оргуљаша Јохана Балтазара Бема, који га је и увео у свет музике.  На музичкој сцени, име Георга Бема се појављује релативно касно, средином последње деценије 17. века, када се преселио у Хамбург, као један од водећих уметничких центара у немачким земљама. У оближњем Линебургу,  Бем је 1698. године добио намештење у цркви Светог Јована, где је на позицији главног оргуљаша остао наредних 35 година. У овом дугачком раздобљу, Бем је компоновао велики број дела за прославе различитих свечаности, али је највећи део његовог опуса, укључујући и Пасију по Луки, изгубљен.

Окосницу Бемовог композиторског опуса чинила су дела за инструменте са диркама, пре свега за оргуље, али и низ свита намењених чембалу. Са изузетком два дела, све композиције за чембало овог аутора сачуване су у два манускрипта: збирци коју је саставио Јохан Готфрид Мелер, оргуљаш у Лајпцигу са краја 18. и почетка 19 века, и у збирци Андреаса Баха, нећака Јохана Себастијана Баха. Иначе, породица Бах је била веома везана за Георга Бема, јер је Јохан Себастијан Бах највероватније био ученик старијег мајстора, који је касније и својим синовима давао да уче из његових партитура.  

Бемових 11 Свита за чембало поседују све одлике карактеристичне за стил средине 17. века. Састоје се из уобичајених ставова и редоследа:  Алеманда - Куранта - Сарабанда - Жига, док се у мелодици примећује утицај француске музике, пре свега елегантних линија налик оним Жан-Батисте Лилија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић