Стваралаштво Јозефа Леополда Ајблера

Поред Јозефа Хајдна и Волфганга Амадеуса Моцарта, један од композитора који је извршио највећи утицај на Ајблера био је Михаел Хајдн, млађи брат прослављеног „оца гудачког квартета". Рођен 1737. године, Михаел Хајдн је највећи део своје каријере провео у Салцбургу, где је превасходно имао задужења у вези са компоновањем црквених вокално-инструменталних дела, по којима је био надалеко чувен. Стога не чуди очигледан утицај Михаела Хајдна, и то поготову његовог позног опуса, на Јозефа Ајблера, који је такође своје име градио у жанровима духовне музике. Поредећи вокално-инструменталне опусе двојице композитора, можемо рећи да је Ајблер успешнији у трагању за нетипизираним мелодијским мотивима те у избегавању рутинске репетиције материјала. Међутим, утицај Михаела Хајдна може се препознати и у инструменталној музици, поготову у трагању за алтернативним решења структуре циклуса. Након серије узорних камерних остварења из седамдесетих година XVIII века - у којима је пратио четвороставачне обрасце које је пре свих кодификовао његов брат, Јозеф Хајдн - у наредним деценијама инструментална дела Михаела Хајдна одликује експериментисање са проширивањем ове структуре и другачијим комбиновањем њених елемената. Гудачки квинтет у Бе дуру (СТ. 412), који ћете вечерас чути, потиче из осамдесетих година XVIII века и садржи чак седам ставова: након сонатног allegra con bria следи први менует и лагани став; на њих се надовезује тема са варијацијама које од финала дели други менует, а након финала у темпу prestо додат је још један став, марш, у темпу andante grazioso.

Као и Михаел Хајдн, Ајблер је у свом опусу камерне музике био склон експериментима, како на плану инструментације, тако и на плану структуре циклуса. Гудачки квинтет који је Ајблер објавио 1801. године као први у свом опусу 6 издваја се у историји овог жанра, јер предвиђа ансамбл у коме се виолини, двеју виолама и виолончелу - сасвим неочекивано - придружује контрабас. Поред тога, он садржи шест ставова, тако да се између сонатног allegra moderata и финалног allegretta смењују по два менуета и лагана става, у различитим темпима. Гудачки квинтети данас се посматрају као један од најоригиналнијих сегмената Ајблеровог опуса, а посебно су омиљени међу виолистима, због изненађујуће богате мелодијске инвенције којом је обликована њихова деоница.

Аутор емисије Срђан Атанасовски