Сублимне фреквенције – Суфјан Стивенс

Од промотивног сингла чији назив у преводу гласи Нема сенке у сенци крста, било је јасно је Стивенс направио радикалан рез у односу на претходна два албума, које је красило богатство продукције, полиинструменталност, као и ширење граница ауторске песме према свету експерименталне електронске музике. Албум Кери и Лоуел је саздан од потпуно другачијег штофа. Овде се сусрећемо са емотивним, музички сведеним, хармонски пробраним песама које се баве односом Суфјана Стивенса са његовом мајком. Огољена форма и аранжмани песама, снимљених најчешће у собним условима, уз присуство амбијенталних шумова, говоре о такође огољеној емотивности овог албума. Фигура одсутне мајке, сећања на детињство, на ситуацију напуштања, на мајчину менталну болест, њен тежак живот, до суочавања са њеном смрћу говоре о једном односу који никада није био до краја остварен и за чије је довршење била потребна управо трансмутација у песму. Суфјан Стивенс тако саопштава већ у другој нумери, састављеној из два сегмента - приче о томе како их је мајка напустила као децу и химничног одсека у којем говори о својој породице и садашњем животу - да је „прошлост мост ни према чему". Ипак, ово је само покушај да се окрене позитивним стварима и да се не дира у болна сећања, али, како то остатак албума открива, Стивенс ипак изневерава овај став, и упушта се у емотивну епопеју, откривајући слојеве свог бола, празнине, немира и жудње за љубављу.

Оно што је посебно занимљиво јесте сустицање традиционалне хармонске структуре песама - налик фолк музици или певању у црвки, са елементима електронске музике, односно оног музичког искуства које је Стивенс неговао претходних година кроз солистичке албуме и компоновање за балет и позориште. На тај начин, песме задобијају контуре својеврсног „позоришног сонга", а цео албум Кери и Лоуел добија изглед имагинарне моно опере о трауми, психолошким ожиљцима и суочавању са њима. Ово је остварење које по својим амбицијама превазилази уобичајене смернице кантауторског жанра - он је афективна метаморфоза, сублимиција реалне патње, уметнички подухват који уопштава индивидуално искуство претварајући га у нешто са чим се сви можемо саживети.

Уредник Ксенија Стевановић