Мајстори барока
Хајнрих Шиц: ораторијум „Васкрсење Исуса Христа”
Ово дело је компоновано 1623. године за црквену службу дрезденског двора и у погледу форме представља вредан допринос у процесу развоја ораторијума.
Шиц је био и традиционалиста и иноватор. Традиционални елементи указују на ауторову намеру да се нова композиција надовеже на већ познато дело - Ускршњу литургијску драму Антонија Скандела, Шицовог претходника на дрезденском двору. Композитор је позајмио текст Сканделовог остварења и усвојио поједине елементе фактуре.
Најупадљивија новина коју је Шиц увео у овај жанр, јесте басо континуо, који је већ постојао у оперским речитативима. Као текстуални предложак послужио је спис витенбершког реформатора Јоханеса Бугенхагена, настао на основу приказа ускршњих прича из четири Јеванђеља. Шиц је сматрао да текст треба да буде доминантни слој дела, како би верници могли да прате службу.
Солисти су: Вилијам Кендал, тенор, Андреа Егелер, сопран, Дејвид Кордијер, алт и Томас Хердерих, бас. Диригује Фридер Бернијус, који је својом интерпретацијом задржао суштински интиман карактер овог ранобарокног дела. Суделују Камерни хор и Барокни оркестар из Штутгарта
Уредница Сања Куњадић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари