Стваралаштво Јозефа Леополда Ајблера

Јозеф Леополд Ајблер важио је за једну од водећих и најутицајнијих личности у бечком музичком животу крајем XVIII века и у првим деценијама XIX века. Рођен је 8. фебруара 1765. године у градићу Швехат надомак Беча, а музику је испрва учио са својим оцем, који је био учитељ и руководилац месног хора. Већ са шест година Ајблер је наступао као пијаниста пред бечком аристократијом, након чега је похађао наставу музике при бечкој катедрали Светог Стефана, док му је часове композиције држао Јохан Георг Албрехстбергер. Ајблер се школовао и за правника на бечком универзитету, али је, оставши у седамнаестој години живота без финансијске потпоре, морао да почне да зарађује као музичар. Захваљујући одличним препорукама Албрехтсбергера и других виђених композитора, попут Јозефа Хајдна и Волфганга Амадеуса Моцарта, који су га високо ценили, Ајблер је 1792. године добио положај хорског диригента при Кармелићаноској цркви у аустријској престоници, а две године касније је прихватио исто намештење у далеко престижнијем самостану, Шотенклостер. У децембру 1794. године Ајблер је представио своје прво опсежно вокално-инструментално дело: Божићни ораторијум Пастири крај колевке у Витлејему, који је изведен на приредби Бечког потпорног друштва пензионисаних музичара. Либрето ораторијума је заснован на текстовима јеванђеља, али је сиже третиран на слободан, лирски начин. Ајблер је комбиновао виртуозне деонице вокалних солиста са употребом медитативне мелодике, а у његовом идиому јасан је утицај Хајдна и Моцарта, те њиховог драматског симфонијског израза. Посебно је упечатљива инвентивна форма вокалних нумера, као и вешта употреба дрвених дувачких инструмената у циљу дочаравања пасторалне атмосфере радње. У првом делу ораторијума посебно се истиче контемплативни квартет солиста који заузима централно место, те виртуозна сопранска арија која претходни завршном наступу хора.

Ајблеров савременик, Антонио Розети, капелмајстор у Валерштајну и Лудвигслусту, такође се истакао својим ораторијумима новозаветне тематике на немачком језику. Око петнаест година старији од Ајблера, Розети је највећи део своје каријере провео најпре на двору кнеза од Етингена-Валерштајна, а затим у служби војводе од Мекленбурга-Шверина, у Лудвигслусту, док је европску славу стекао наступима у Паризу 1781. и 1782. године. О жељи да се докаже на престижном пољу вокално-инструменталне музике сведочи и издање његовог ораторијума Исус на самрти, који је приредила бечка кућа Артарија 1786. године. Четири године касније, Розети је у Лудвигслусту представио и свој други ораторијум новозаветне тематике, Исус у Гетсиманском врту.

Срђан Атанасовски