18. век - Симфоније Леополда Хофмана
Овај аустријски композитор рођен је 1738. године у Бечу. Своју музичку карију започео је већ са седам година, као хориста у капели царице-удовице Елизабете Кристине. Тада је, између осталог, учио и композицију код Георга Кристофа Вагензајла, а претпоставља се и да је учио виолину код Ђузепеа Транија.
Након тога, Хофман је добио низ намештења у бечким црквама - од позиције виолинисте у цркви Светог Михајла, преко звања музичког директора у цркви Светог Петра, до места капелмајстора катедрале Светог Штефана на којем је остао до смрти. Иако је Хофман уживао велики углед међу савременицима, реформе цара Јозефа II у области црквене музике нанеле су значајан ударац позицији коју је композитор имао, те се, након осамдесетих година 18. века, овај аутор у великој мери повукао из музичког живота Беча.
Свој стваралачки опус Леополд Хофман је највећим делом посветио црквеној музици као и концертантним и симфонијским остварењима.
Његове симфоније су посебно значајне јер садрже увод пре првог става, што ће потом бити једна од главних одлика стваралаштва Јозефа Хајдна. Иако није био преокупиран тематским развојем, симфоније Леополда Хофмана представљују ране експерименте у овом жанру, са вешто обликованим ставовима, који су међусобно повезани.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари