Игор Стравински: ораторијум „Краљ Едип”
Ово дело настало је током неокласичног стваралачког периода Стравинског, и премијерно је изведено 1927. године, у Паризу, у форми ораторијума. Прва оперска изведба била је годину дана касније, у Бечкој опери.
Дело се састоји из два чина и написано је за наратора, солисте, мушки хор и оркестар. Либрето је писао Жан Кокто, који је као литерарни предложак искористио истоимену Софоклову трагедију о хероју из грчке митологије Краљу Едипу, сину Лаја краља Тебе и Јокасте, којем је проречено да ће убити свог оца и оженити своју мајку. Кокто се фокусирао на период када је Едип постао краљ и владао Тебом заједно са својом супругом Јокастом, све док се није појавила зараза. Желећи да ослободи град од куге, Едип шаље Јокастиног брата, свог ујака Креонта у Делфе да сазна истину о зарази. Пророчантво из Делфа објављује да треба да се понађе убица краља Лаја, да би се Теба ослободила пошасти. Едип на крају сазнаје да је он тај који је убио свог оца краља Лаја и оженио своју мајку Јокасту.
У насловној улози наступиће тенор Петер Свенсон, сопран Габриеле Шнаут је Јокаста, пастир је тенор Рубен Аморети. Креонта тумачи баритон Франц Грундхебер, бас Гинтер фон Канен је Тиресија, гласник је бас Рудолф Розен, а наратор Жан Пјат. Суделују Камерни хор и оркестар Романске Швајцарске, хор Про Арте из Лозане и Хорско друштво из швајцарског места Брасис, под управом Немеа Јервија.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари