Антологија српске музике - Путеви модернизма

Повратак модернистичким начелима стваралаштва у свом умереном, неокласичном виду, током педесетих година прошлог века, представљао је полазну тачку за афирмацију заоштренијег, нео-авангардног стваралаштва код генерације млађих стваралаца који студије завршавају током шесте деценије. У њиховим остварењима евидентна је присутност најразличитијих композиционих техника које су усвојене из наслеђа послератне европске музике.

Музика постајања за симфонијски оркестар Рајка Максимовића, настала је 1965. године. Основну замисао да прикаже постепено настајање и уобличавање музичке идеје, Максимовић је спровео на почетном мотиву Бе-А-Це-Ха који понављају различити инструменти, све до наступа целог оркестра. Апартна звучна слика дела, инспирисана је музиком Пољске школе, те обухвата и примену алеаторике, односно слободне импровизације на основу датих мелодијских или ритмичких елемената.

У емисији ћете чути и Трећу симфонију Александра Обрадовић из 1967. године. У овом формално сажетом делу названом Микросимфонија, композитор је посегнуо за синтезом традиционалног и електронског звука, али поред електронике, Обрадовић користи и додекафонску серију. Ставови су Разноликости, Усамљеност, Ритуал и Сећање.

Пентаптих за глас и 6 инструмената компонован 1963. године, Владан Радовановић је засновао на потрази за новим звучни дејставима, а кроз пет ставова различити третмани гласа и инструмената формално су обликовани и према барокним узорима, који посебно долазе до израза у последњем ставу насловљеном као Пасакаља.

Уредник циклуса: Стефан Цветковић