Историјски снимци
Рихард Штраус као диригент са Баварским симфонијским оркестром изводи своју „Алпску симфонију”. Снимак је из 1941. године.
Поред плодне композиторске делатности, Рихард Штраус је важио за једног од најзначајнијих диригената своје епохе. Разгранатом делатношћу, наметнуо се као достојан наследник Густава Малера, те је, поред Артура Тосканинија, сматран за диригента који је током прве половине XX века оставио најаутентичнија тумачења немачког романтизма. Његов ангажман био је везан за више концертних и оперских кућа широм немачког културног простора, а највеће успехе остварио је као диригент Минхенске, Берлинске и Бечке опере. Између двадесетих и четрдесетих година прошлог века, Штраус је начинио велики број снимака у првом реду интерпретација немачких и аустријских композитора, што су многи тумачили као израз преживелог немачког национализма након Првог светског рата. Штраус је, у сваком случају, и својом композиторском праксом освојио позицију неприкосновеног немачког композитора, који је попут перјанице у годинама између два рата побуђивао носталгију за давно прошлим временима у којима је немачка музика остваривала пуну доминацију на европском континенту. Штраусов диригентски позив управо је имао за сврху да учврсти канон немачке музике, те су његови репретоарски одабири били засновани на ауторима од бечког класицизма, па до позног романтизма који је и сам својим делом репрезентовао.
Стефан Цветковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари