Музика 18. векa
Карло Грацијани: Сонате за виолончело
Италијански композитор и виолончелиста Карло Грацијани рођен је почетком 18. века, а о његовом музичком образовању и животу у Италији нема сачуваних података. Од 1747. године боравио је у Паризу, где је био члан оркестра на двору Ла Риша де Ла Пуплинијера, све до племићеве смрти 1762. године. За то време, било му је омогућено да објављује своју инструменталну музику, те су се 1758. године појавиле прве две збирке соната за виолончело.
Након распуштања оркестра Ла Пуплинијера, Грацијани одлази у Лондон, а потом и у Немачку, где је приређивао концерте заједно са својом супругом, оперском певачицом. У Берлину је једно време радио као учитељ виолончела и као камерни музичар на двору Фридриха Вилхелма Другог, док је његова супруга била члан берлинске опере. Године 1773. настанио се у Потсдаму, где је и умро, 1787.
Сонате за виолончело Карла Грацијанија одликују се виртуозношћу, а динамички контрасти и нијансирања представљају важну компоненту његових дела. Све сонате написане су у троставачној форми, са распоредом ставова брзи - лагани - брзи.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари