Музичка издавачка кућа Артарија

Иако основана у Мајнцу, пре тачно 250 година, Артарија је своје активности убрзо преместила у Беч, поставши водећи музички издавач хабзбуршке престонице на измаку XVIII века. Профил музичких издања Артарије, музички укус житеља Беча, те, коначно, оно што је у Европи препознавано као бечка музичка школа, дубоко су испреплетани. Стога не чуди што је један од најзаступљенијих жанрова у издањима Артарије гудачки квартет, жанр који је управо симболизовао високу музичку уметност бечке школе композитора и који је био веома популаран међу високом и средњом класом у Бечу. Управо су умешношћу у овом жанру, који је захтевао комбиновање галантног и ученог стила, композитори доказивали своју креативност и оригиналност на пољу озбиљне музике. Водећи композитора овог жанра били су такозвани „бечке класичари" - Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен - а Артарија је имала прилику да објави опусе који су управо сведочили о својеврсном континуитету између тројице композитора: Моцартове Хајдн квартете, те Бетовенове квартет посвећене свом учитељу, Хајдну. И поред изазова са којима се суочавао од стране млађих композитора, Јозеф Хајдн, био је неприкосновени мајстор на пољу гудачког квартета. Хајднов модел гудачког квартета, препознатљив по амбициозној четвороставачној форми, прегнантном мотивском раду и одмереној употреби полифоне фактуре, успостављен је као мерило за све потоње композиторе. Хајдн је остао цењен као водећи композитор квартета све до краја XVIII века, чак и када су на сцену ступили Моцарт и Бетовен. По правилу, Хајднове квартете иницијално је штампала Артарија, што је био случај и са претпоследњим опусом гудачких квартета овог аутора, такозваним Ердеди квартетима, посвећеним мађарском грофу Јозефу Георгу фон Ердедију, који су штампани у Бечу 1799. године. Четврти квартет из ове збирке, у Бе дуру, међу љубитељима музике постао је познат под надимком „Свитање", захваљујући сугестивно обликованој теми којом започиње први став.

Артарија је ипак допуштала и другим композиторима, и то правилу Бечлијама, да закораче у ову високо компетитивну арену. Међу њима био је Карл Дитерс фон Дитерсдорф, који је у свом писму Артарији из 1788. године устврдио да је провео више од годину дана на изради своје збирке од шест гудачких квартета, те да се они по стилу кога одликује неспутана креативност, могу мерити са остварењима Хајдна. Дитерсдорфова троставачна дела одликује разноврсност фактуре, нијансирана динамичка решења и дијалошки обликоване мелодије, а по обиљу музичких изненађења и мотивском раду асоцирају на Хајднове опусе. Исте године када је објавила Хајднов опус 76, односно Ердеди квартете, Артарија је публиковала још једну збирку гудачких квартета запаженог бечког композитора, Франца Кромера, који је тада био капелмајстор грофа Игнаца Фукса. Заправо, на прелазу из XVIII у XIX век, Кромер је у Бечу био виђен као један од најистакнутијих композитора квартета и као озбиљни ривал Лудвигу ван Бетовену за превласт на пољу овог престижног жанра.
Аутор емисије Срђан Атанасовски