Миле Савић - филозофија, просвећеност, ангажман

У овом тексту Дејан Вук Станковић пише о најважнијим интересовањима и преокупацијама нашег филозофа Милета Савића, који је преминуо 5. јануара у Београду. Миле Савић је био професор и декан Учитељског факултета у Београду, а током своје плодне каријере обављао је и многе друге функције: био је директор Института за филозофију и друштвену теорију, главни и одговорни уредник часописа Филозофија и друштво, председник Српског филозофског друштва и председник Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, такође је био члан Савета Филозофске школе „Феликс Ромулиана" у Зајечару, члан жирија Другог програма Радио Београда за књигу године из области естетике, теорије уметности и филозофије, државни секретар у Министарству науке, директор Фонда „Слободан Јовановић".

Како у свом тексту пише Дејан Вук Станковић: „вишезначан однос политике и филозофије била је једна од теоријских преокупација овог нашег истакнутог филозофа. Однос филозофије и политике Савић је сматрао изузетно значајним како на глобалној тако и на локалној, постјугословенској, интелектуално-политичкој равни. Непосредне и шире практичне, посебно политичке последице филозофије биле су средишња тема низа Савићевих есеја и две занимљиве књиге - Политика филозофског дискурса (објављена 2004) и Наслеђе Просветитељства (2010)... Можемо рећи да је Савићев интелектуални credo одувек био обележен ставом просвећености - вером у моћ људског ума да стекне знање, способношћу да га стално усавршава, као и императивом да критички преиспита учинке умске делатности на сазнајној и практичкој равни”. 
 
Уредница Тања Мијовић.