Сублимне фреквенције

Албум Бенџи свој наслов дугује истоименом филму Џоа Кемпа из 1974. године о симпатичном псу луталици и његовим догодовштинама. Козелек је у интервјуу рекао: „Имам радосно сећање на филм Бенџи који сам видео у бископу у Лос Анђелесу када сам био у посети деди и баби. Овај албум је иначе испуњен са толико пуно мрачних осећања, па сам хтео да му дам позитиван наслов, као контраст, јер Бенџи је сјајан филм и један од мојих омиљених".

Козелек је у својој каријери дугој готово две деценије, постао познат по аутобиографским песмама испеваним у форми фолк баладе. Управо на остварењу Бенџи он успева да направи најдиректнији и најдирљивији осврт на свој живот, породицу, и разнолике догађаје који су оставили трага на њему, мапирајући својеврсну интимну географију. Тако се упознајемо са Охајом где је Козелек одрастао, са родитељима, родбином, пријатељима и бившим љубавима певача, данас четрдесетшестогодишњег, не превише успешног уметника и глумца. Ипак, Бенџи није само албум на којем Козелек обрађује своја животна искуства, већ свака песма постаје универзални израз људскости. Наиме, Козелек није ништа мудрији, емпатичнији, односно обдарен са више разумевања од било ког слушаоца. Зато је његове песме лакеш присвојити и у њима пронаћи оно што је за нас саме важно и искуствено. Када Сан Кил Мун пева о томе да је његова мајка уједно и његов најбољи пријатељ и да се плаши дана када ће она умрети, он даје важну основу целог албума: да смо сви подложни законим пролазности и промена, који су реални и снажни, ма колико од њих бежали и правили се да их не примећујемо.

Стога не чуди опште критичко одушевљење албумом Бенџи, као ни необична убедљивост са којом Козалек у својих импресивних 5287 речи испева те, сасвим, обичне приче. Сам избор речи, при том, није слободан и неповезан: песме деле теме, емоције, неки „јунаци" се појављују у више њих, тако да цео албум изгледа као каква сага, потпомогнута изузетно дирекном музичком пратњом: једноставним гитарским рифовима, фолк хармонијама, меланхоличним мелодијама уз повремено коришћење звука клавира и дискретних бубњева. То је музика широких пространстава и свакодневних недоумица, којима Козелек подарује место у лирском ткању песме.

Уредник Ксенија Стевановић