Сценска музика Сергејa Прокофјевa

У совјетској фази стваралаштва Прокофјев је био веома посвећен писању музике за филм и позориште. Како је био у директном контакту са водећим руским редитељима и продуцентима тог доба, попут Александра Таирова, Всеволда Мејерхолда и Сергеја Радлова, Прокофјев је 1934. године добио понуду да за Камерни театар у Москви компонује музику за Египатске ноћи, сценски комад који је заснован на три текста: истоименој Пушкиновој причи, драми Цезар и Клеопатра Џорџа Бернарда Шоа и Шекспировој трагедији Антоније и Клеопатра. Исте године Прокофјев је започео компоновање, а Египатске ноћи, у режији Александра Таирова, премијерно су изведене у Камерном театру у Москви априла 1935. године. Међутим, како су совјетски критичари тридесетих година желели да посебан значај дају савременим темама у којима могу да се славе социјалистички хероји, комад Египатске ноћи је због своје тематике окарактерисан као „временски предалек" и „веома буржујски". Прокофјев је 1938. године у партитуру унео извесне измене и дело преобликовао у оркестарску свиту од седам ставова. Египатске ноћи започињу кратким, импресионистичким дијалогом две флауте које евоцирају древни Египат, а завршавају снажним тоновима који дочаравају неумољиве римске ратнике. Између ових, оквирних ставова, Прокофјев је представио читаве серије живописних, контрастирајућих епизода међу којима се посебно издвајају портрети Антонија и Клеопатре као најзначајнијих ликова у комаду.

Емисију уређује Ирина Цвијановић