Kњижевна истраживања

Мирјана Стошић: Ксенопоетике Ролана Барта и Виктора Шкловског

У две вечерашње емисије КЊИЖЕВНИХ ИСТРАЖИВАЊА можете слушати текст Мирјане Стошић „Ксенопоетике Ролана Барта и Виктора Шкловског”.

Текст Мирјане Стошић нуди критичку анализу перформативних учинака говора љубави у жанровски разнородним текстовима Ролана Барта (Фрагменти љубавног говора) и Виктора Шкловског (ЗОО или писма не о љубави). Преплитањем семиотичког приступа Ролана Барта и критичке анализе дискурса, он се посебно осврће на концепт ксенопоетике као аналитичке алатке за приступ дискурсу (о) љубави, као стратегије читања страног, зачудног и неизрецивог, тј. оне маргине која остаје удаљена од конвенционалног деиктичког контекста говора љубави. Дискурс се преиспитује на местима говора утвара и у нарочитој цитатности која проблематизује ауторске функције и потписе. Текст се такође бави проблемом репрезентације инстанци ја и ти у дискурсу љубави, праксом цитатности и померањем од пасивне производње/понављања конвенционалних конструкција у говору љубави, до активне и обнављајуће производње љубавних наратива и афективних тела. Инстанца производње говора љубави остаје сингуларна, непоновљива, али је можемо посматрати као нарочиту апорију у дискурсу, као фигурално присуство у театру језика, ксеногенезу која увек производи разлике путем понављања, реконтекстуализујући и калемећи исказе на разнородне семиотичке ланце.

Мирјана Стошић је дипломирала на Филолошком факултету у Београду на одсеку Српска књижевност и језик са општом књижевношћу; 2007. године уписала је постдипломске студије, а 2010. године јој је одобрена израда докторске тезе на Универзитету Сингидунум. Похађала je наставу у оквиру Центра за историју и теорију књижевности (Филолошки факултет Универзитета у Београду), и у оквиру Мировних студија (Група Мост / Центар за антиратну акцију). Међу последњим објављеним радовима су зборник Стратегије читања, као и текстови „Дисеминација теоријске речи" у Београдском књижевном часопису, „Неукроћене руке Васка Попе" и „Кафкине решетке" у Књижевном листу, као и преводи за Зборник Матице српске за славистику и Зборник Матице српске за сценске уметности и музику.

Наредног уторка можете слушати текст Јасмине Ахметагић „Симеонски параноидни дискурс: од параноје свакодневног живота до параноидне психозе Симеона Хаџије".

Уредник емисије: Немања Митровић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом