Владислава Гордић-Петковић: Љубавни дискурс у књижевности

Кључни елемент савременог схватања индивидуалности јесте наша дефиниција љубави, будући да одређење идентитета подразумева самоидентификацију, а не више прилагођавање дефинисаној скали вредности. Текст ће се из перспективе филозофије постструктурализма позабавити говором о љубави и феноменом језичких знакова који отеловљују постојаност и изрецивост љубави на примерима различитих жанрова и аутора, од Шекспира до савременог романа на енглеском и српском језику. Језичка игра, реторичка обмана и вербална манипулација јесу начин да се посредују механизми деловања друштвеног система, културе и политике, а на сличан начин се драматизује амбивалентност изражавања љубави као специфичног реторичког изазова: „језичка инфлација" (Т. Иглтон) истовремено демонстрира својства економичности и артифицијелности у језику, а говор о љубави мами и јунака и читаоца да пројектују своју жељу у текст. Тери Иглтон тврди да су поредак света и поредак речи у сталном потенцијалном сукобу, те да уређен политички систем непосредно условљава стабилност језика. Реторичка обмана настаје због тога што се свет и реч не поклапају; језички знак не отеловљује појам, реч не успева да репродукује реални свет, те језик стално трага за идеалним изразом између две крајности: минимализма и језичке инфлације. Најопаснији је тврдоглави, утилитарни покушај отелотворења речи - а то се отелотворење манифестује кроз покушај квантификације љубави, чему ће у тексту бити посвећена посебна пажња.

Текст је први пут представљен на научном скупу „Језик, књижевност, дискурс" који је од 25. до 26. априла прошле године одржан у Нишу.

Уредник емисије: Немања Митровић