18. век - Симфонија у де молу Антона Еберла
Рођен у Бечу 1765. године, Еберл је током раног детињства показао завидан музички таленат и већ као осмогодишњак приређивао је приватне клавирске реситале.
На захтев свог оца, Еберл уписује студије права, које због недостатка новца није могао да заврши, после чега се у потпуности посветио музици. Учио је клавир и композицију код неколико различитих предавача, међу којима је, претпоставља се, био и Моцарт. Чак су и Еберлови комади за клавир, још за време његовог живота, погрешно објављивани под Моцартовим именом. Тек после смрти старијег колеге, Еберл је смогао снаге да јавност обавести о грешци, тако што је у новинама које су имале велики број читатеља објавио следеће: „Колико год да је ласкаво што су чак и познаваоци успели да ова дела препознају као Моцартова, не могу да дозволим да музичка јавност и даље живи у заблуди".
Као успешан пијаниста, наступао је широм Европе, а током 1795. и 1796. године концертирао је широм Немачке, заједно са Констанцом Моцарт и њеном сестром Алојзијом Ланге. Његово последње службовање је било у Русији, где је био изузетно угледан музичар који је наступао и на царском двору.
Стваралачки опус овог аутора обухвата око 200 дела, од којих је сачувано тек неколико камерних композиција, које се и данас изводе, као и три симфоније и концерти за клавир и оркестар. Ова дела карактеришу свежина инвенције, суптилне иновације на плану формалних решења, као и занимљива и сугестивна фразирања.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpeg "Јунски људи (Приватна архива / Ивана Патаковић)")
Коментари