Клавирске метаморфозе

Сeмјуел Барбер рођен је 1910. године у Пенсилванији. Своју прву композицију написао је већ са седам година, а са четрнаест се уписао на Кертис институт где је студирао певање, клавир и композицију, а касније и дириговање. Његова дела изводили су реномирани уменици попут Владимира Хоровица и Артура Тосканинија. Добитник је бројних признања међу којима су и две Пулицерове и Римска награда.

Појава Сeмјуела Барбера често је задавала проблеме музичким критичарима, због његове потребе да не буде сврстан ни у једну категорију - није био оснивач ниједног одређеног музичког правца, нити се приклањао неком одређеном музичком стилу, истовремено се дистанцирајући од полемика које су се водиле у музичком животу Сједињених Америчких Држава, а које су биле базиране на поделама попут тонално насупрот атонално, Стравински насупрот Шенберг, конзервативно насупрот модерно. Барберова музика истиче се пре свега истанчаним осећајем за мелодијско ткање, вештим формалним обликовањем по узору на развијене романтичарске облике, лиризмом, комплексним ритмом и инвентивним хармонским језиком.

Слушаћете Ноктурно опус 33 и Баладу опус 46, написане 1959. и 1977. године, у којима Барбер евоцира музику Фредерика Шопена, а затим и Сонату за клавир опус 26 коју је, 1950. године, премијерно извео Владимир Хоровиц.

Џоан Тауер, рођена 1938. године, спада у ред најутицајнијих америчких композитора данашњице. Музичком животу Сједињених Америчких Држава доприноси као композитор, извођач, диригент и педагог. Композиције под називом Holding a Daisy и Or Like a... an Engine написане су 1996. и 1994. године у препознатљивом енергичном стилу ове ауторке, са изразитим драматичним набојем, виртуозним пасажима и деликатним хармонским сенчењима.

Аутор Бранка Поповић