Антологија српске музике

Стратегија осавремењавања националног стила актуелним обрасцима европске музике, била је заједничка готово свим међуратним композиторима, међутим, различитост њене концептуализације у погледу избора модела који је требало следити, успоставила је поларизацију на оне ствараоце који су се приклонили западним (западно-европским), односно источним (словенским, анти-западним) музичким токовима.

Усидрен у настојању да профилисање националног стила у свом делу оствари надовезивањем на Мокрањчево наслеђе, прашки ђак Петар Коњовић, позиционирао се као припадник „националне" струје. Заузимајући афирмативан став према музичкој традицији словенског Истока, Коњовић је исказао посебну наклоност према достигнућима фолклорног експресионизма националних школа двадесетог века. Коњовићев Други гудачки квартет у еф-молу, компонован је 1937. године. Три става квартета прожима ауторова вешта обрада мотива Цвекје цафнало из Мокрањчеве XII руковети чиме је назначена снажна веза са баштином. Модернистичка својства, међутим, остварена су тиме што је Коњовић и поред директног или индиректног коришћења фолклорног материјала, у значајној мери одржао висок ниво индивидуалног израза, који је подржан и хармонским језиком у којем су присутни одјеци импресионизма.

Међуратно стваралаштво Милоја Милојевића у којем се уочавају асимилације карактеристика различитих стилских формација европске музике - од немачког позног романтизма, преко француског импресионизма, до експресионизма, показивало је вишеструкост модалитета приближавања модернистичком изразу. Импресионистички импулси присутни у Четири комада за клавир, Песмама на стихове француских песника, Сонати за виолину и клавир или циклусу клавирских минијатура Мелодије и ритмови са домака Шаре, Дрима и Вардара, огледали су се у инкорпорирању тек појединих елемената стила, а не у примени целовитог стилског обрасца. Насупрот томе, Милојевићева експресионистичка остварења - настала на таласу утисака које је стекао боравећи на музиколошким студијама у Прагу током 1924. и 1925. године, када је био у контакту са музиком чешких аутора - показују далеко већи степен стилске кохерентности. Међу њима, посебно су значајни хорски циклус Пир илузија, Три песме на немачке стихове и циклус клавирских минијатура Ритмичке гримасе из 1935. године. Овим циклусом Милојевић је досегао врхунац свог експресионистичког израза. Атонално конципиране комаде циклуса одликује слободни третман тематизма, те променљива ритмика уз местимично избегавање означавања врсте такта, чиме је аутор начинио најдаљи искорак у правцу достизања модернистичког израза.

Уредник циклуса Стефан Цветковић