Директно из Мет опере – Вердијев "Магбет" са Жељком Лучићем у насловној улози

Либрето је, према мотивима истоименог Шекспировог комада, приредио Франческо Марија Пјаве.

Насловну улогу тумачи баритон Жељко Лучић, док је Леди Магбет сопран Ана Нетребко. Бас Рене Папе је Банко, тенор Џозеф Калеја је Мекдаф, а тенор Ноа Бетги - Малклом. Режију потписује Ејдријан Нобл, док ће Хором и оркестром Метрополитен опере дириговати Фабио Луизи.

Крајем септембра 1846. године Верди је од импресарија Театра дела Пергола добио потврду да је ангажован Феличе Варези, један од најбољих баритона тог доба, кога су красиле и изузетне глумачке способности и ретка сценска интелигенција. Композитор ће Варезију подарити насловну улогу у Магбету, а касније ће за њега створити и незаборавни лик Риголета. Верди је желео да са Магбетом прикаже нешто ново. Сматрао је да је ова трагедија једна од највећих креација људског духа и желео је да јој пружи достојан оперски третман: инсистирао је да Пјаве напише текст какав је замислио, ангажовао је песника Андреу Мафеија да ретушира неке делове либрета и посветио се пробама на којима је неуморно радио са двоје главних певача, Варезијем и Маријаном Барбијери-Нини. Опера је на премијери доживела велики успех, а и у каснијим обновама Верди се радо враћао делу, правећи допуне и ревизије, као на пример за извођење у Паризу 1865. године.

Ипак, захтеви које је поставио пред певача у свом Магбету, изазвали су прави револт извођача, који су демонстративно одбили да са њима "кваре свој глас". И заиста, овде постоје деонице какве до тада нису виђене у италијанској опери. У сцени пред убиство краља, Магбет се припрема за гнусни чин и његова унутарња напетост изражена је муклим речитативом у којем је све певано пригушеним, шупљим гласом (sotto voce), осим фразе означене са a voce spiegata. Фасцинантна је и друга сцена у последњем чину - Магбетово лудило.

Баш као и у Шекспировој драми, опера започиње сценом са вештицама, које задржавају важну улогу током целе опере. У шуми, оне се сусрећу са Магбетом и Банком, који се враћају из битке. Магбет је изненађен када га вештице назову титулама Тејн од Кодора и Краљ Шкотске, док Банку говоре да ће бити отац краљева. Одмах потом, први део њиховог предсказања се остварује: Магбет добија поруку од краља Данкана, који га поставља за новог Тејна од Кодора. За то време у њиховом замку, Леди Магбет сазнаје за новост из мужевљевога писма. Затичемо Леди Магбет у кревету, чиме Верди потцртава да је страсна веза међу супружницима пре свега занована на њиховој заједничкој жудњи за влашћу, која производи насиље и репресију, а не потомке. Они одлучују да убију краља и да прикрију злочин, како би Магбет био изабран за краља Шкотске. Успевају у свом науму, али кривица, лудило и општа репресија коју спроводе над народом и потенцијалним противницима, на крају сустижу крвави пар. Побеђује их Мекдаф, коме су убили породицу и који на крају проглашава Данкановог сина Малколма за новог шкотског краља.

У паузи овог четворочиног Вердијевог остварења, емитоваћемо разговор уредника часописа Грамофон Џејмса Инверна са чувеним баритоном Шерилом Милнсом, који се нарочито истакао у Вердијевим операма и који ће говорити о њему као о баритонском композитору. Уз то, најавићемо наредни пренос, који ће бити јединствена прилика за слушаоце да чују две опере за једно вече.

Пренос Вердијеве опере "Магбет" реализују музичке уреднице Радио Београда 2 - Маја Чоловић Васић и Горица Пилиповић.