Клавирске метаморфозе

Композиције Јорга Херхета, Ернста Хелмута Фламера и Стива Ингама интерпретира Ортвин Штурмер.

Немачки композитор Јорг Херхет рођен је 1943. године у Дрездену. Композицију је студирао на конзерваторијумима у Дрездену и Берлину, а један од најзначајнијих његових професора био је Паул Десау. Након премијере Композиције за тромбон, баритон и оркестар 1980. године на фестивалу у Донауешингену, започење Херхетова интензивна интернационална каријера. Инспирацију је налазио у естетици композитора Друге бечке школе, као и у преплитању сакралног и световног садржаја у делима Антона Брукнера. Композиција за клавир I написана је 1991. године за Ортвина Штурмера. Као и многа друга његова дела и ово остварење носи врсту техничког назива. Разлог томе је ауторова потреба да истакне да композиција израста из нечега музичког, из музичке свести као и из музичког мишљења. Музички ток започиње репетицијом једног тона, да би постепеним ширењем убрзо био захваћен широки звучни амбитус испуњен снажним кластером. 

Композицију под називом Клавирски комад број 3 - Кратка пасакаља написао је Ернст Хелмут Фламер. Овај уметник, рођен 1949. године, студирао је математику и физику три године, а затим и музикологију и композицију. Међу његовим професорима композиције били су Клаус Хубер и Брајан Фернихау. Термин пасакаља односи се првенствено на принцип изградње музичке драматургије на смени два контрастна одсека, заснована на варијантама истог мотива, који се, као у пасакаљи, провлачи кроз целокупно дело. Композиција је технички врло захтевна и базирана је на коришћењу екстремних регистара инструмента. Написана је 1987/88. године.

Стив Ингам рођен је 1951. године у Лондону. Композицију је студирао код Клауса Хубера и Брајана Фернихауа. Друга соната за клавир, написана 1991. године, четвороставачно је дело у којем се композитор поиграва различитим музичким стиловима пролазећи кроз музику ренесансе, џез и атоналност.

Аутор Бранка Поповић
Уредник Сања Куњадић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом