Лоренс Инглиш: албум "Дивљина огледала"

Материјал са овог остварења могли сте да чујете у живој верзији и на концерту који је овај аустралијски уметник одржао у Студију 6 Радио Београда, у мају месецу, када је наступио са нашим уметницима перкусионистом Александром Андрејевићем и пијанистом Андријом Павловићем.

Лоренс Инглиш је на овом албуму понудио своју најскулптуралнију композицију, састављену из тектонских померања снажних звучних маса, које пулсирају аудитивним таласањима хармонија и динамичких нивоа. Сам назив албума позајмљен је из песме Т. С. Елиота Gerontion. Наиме, током хладног рата ова сингатма је у енглеском језику означавала мрежу ширења лажних информација које су подметале супростављене обавештајне службе. У контексту албума, ова фраза је метафора за одсјаје композиционог поступка који се опире и губи унутар живог и неспутаног истраживања екстремних динамичних опсега, згушњавања и ширења звука, освајања пуног потенцијала аликвотног спектра и откривања граничних, скривених звучности. Инглиш, при том, размишљајући о феномену „чисте звучности", који звук измешта из простора угодног слушања, у потпуни физички доживљај, ствара снажну рефлексију о данашњем политичком тренутку. У губљењу граница између мишљења и искуства, он огољава савременог човека у његовој немогућности да исправи егзистенцијалну неправду која се гомила у данашњем свету. Гледајући како се држава благостања урушава пред нашим очима, остављајући простор за све већу компетицију и агресију, Инглиш жели да на овом албуму зароби нешто од свог нарастајућег незадвољства и да у звук пренесе нешто од својих утопијских очекивања од музике будућности. Наиме, како би музика говорила језиком иновације, промене и бољитка, и како би у крајњој линији указала на трауме савремености, она мора да се лиши исполираности и неконфликтности у коју је последњих година упала, чак и у свом експерименталном виду, и да себи врати своју превратничку и политичку димензију оличену у идеји чисте и делатне звучности. 
Уредница Ксенија Стевановић