Директан пренос из Метрополитен опере – Офенбах: Хофманове приче

Vitorio Grigolo u naslovnoj ulozi i Hibla Gerzmava kao Antonija 

Лик песника Хофмана тумачиће сјајни италијански тенор Виторио Григоло, који последњих година са великим успехом наступа у Мету, док ће његов непријатељ бити бас-баритон Томас Хемпсон. Три Хофманове љубави, Олимпију, Антонију и Ђулијету ће интерпретирати Ерин Морли, Хибла Герзмава и Кристин Рајс, док ће његова муза, односно пријатељ Никлаус бити Кејт Линдзи. Хором и оркестром Метрополитен опере дириговаће Ив Абел.

Жак Офенбах је Хофманове причевидео као последњи покушај да буде прихваћен као композитор озбиљне опере, а не само као мајстор врцавих оперетских дела по којима је био познат. Због тога је сву своју креативну енергију уложио у писање ове опере, не доживевши да присуствује премијери дела. Композитор је пре смрти у великој мери довршио партитуру опере чије су пробе већ отпочеле, а породични пријатељ Ернест Гиро је допунио и оркестрирао делове чина посвећеног Ђулијети, као и епилог.

После премијере, Хофманове причедоживљавају занимљиву судбину. Наиме, након другог извођења у бечком Рингтеатру 1881. године, позориште је захватио разорни пожар, што је допринело да опера задобије ауру "дела које носи несрећу" и престала је да се изводи. Тек је спектакуларна поставка у Берлину 1905. године Хофманове приче вратила на репертоар.

Током прве половине XX века усталила се пракса да водеће женске улоге тумаче различите певачице, на уштрб драмског јединства дела, али уз ретку прилику да се ангажује више одличних певачица у једној опери.

Књижица преноса из Мета  

Сиже опере

Романтичарски песник Е.Т.А. Хофман је представљен као главни протагониста сопствених прича. Његов духовни и морални пад је приказан кроз низ несрећних љубавних искустава: фриволног заљубљивања у механичку лутку Олимпију, искрену, али трагичну љубав према певачици Антонији и декадентну везу из досаде са куртизаном Ђулијетом. Ова три чина уоквирују пролог и епилог. У њима Хофман прича своје љубавне епизоде, ишечкујући своју последњу вољену, примадону Стелу која је, заправо, комбинација све три претходне жене које је волео. У свим догодовштинама Хофмана прати млади студент Никлаус, за кога се испоставља да је персонификација песникове музе. Такође, у свим причама појављује се песников мистериозни, демонски супарник, који мења обличја и осујећује Хофманову потрагу за љубавном срећом, наступајући под именима Линдорф, Копелијус, Доктор Миракл и Дапертуто. На крају, остаје питање да ли је овај супарник персонификација мрачних песникових порива и идеје да само кроз антагонизам и патњу настају највиши уметнички домети.

 Томас Хемпсон као Дапертуто и Кристин Рајс као Ђулијета

У паузама преноса чућете причу Мачка нашег познатог писца научне фантастике Зорана Живковића, као и текст о фигури примадоне од Хофманових прича до Офенбахове опере, објављен у часопису Cambridge Opera Journal.

Пренос ће реализовати музичке уреднице Трећег програма Радио Београда:Ксенија Стевановић, Сања Куњадић и Ивана Неимаревић.