Тумачења – Дубравка Ђурић

Циклус почињемо читањем поглавља о Тодору Манојловићу под насловом „Светска књижевност као универзална, космополитска и европска".

Друго поглавље ауторка Дубравка Ђурић насловила је „Станислав Винавер: Модернизација, космополитизам и компаративна антрополошка анализа језика", а емитујемо га 4. и 5. фебруара.

„Бавећи се последње две деценије начинима конструисања канона српске поезије који је затим постављен као основа за савремене списатељске праксе, дошла сам до закључка да се канон конституише успостављањем бинарне опозиције модернизам-антимодернизам. Ова опозиција је константна његова одлика и има експлицитне и имплицитне политичке конотације. У одређеним периодима доминирају модернистичке парадигме, док у другим доминирају антимодернистичке, а помнија анализа би показала да се доминација једне или друге парадигме често може довести у непосредну везу са (доминантним) ширим политичким позиционирањем српске културе (у периоду од 1918. до 1991. као једне од југословенских култура) у светском систему у смислу припадности или неприпадности западној култури. Изабрала сам да анализирам есеје Тодора Манојловића у књизи Основе и развој модерне поезије и Станислава Винавера у књизи Граматика и надграматика да бих показала на који се начин они залажу за припадност српске и, шире, тадашње југословенске, културе западној култури и њеним модернизацијским процесима."

Д. Ђурић

Уредник Радмила Глигић