Бахови и Абелови претплатнички концерти

Претходница Баховим и Абеловим концертним вечерима биле су приредбе Терезе Корнелис, венецијанске сопранисткиње бурне каријере, која је почетком шездесетих година 18. века започела серију раскошних забава у Карлајл хаусу на Сохо скверу у Лондону, са запаженим музичким програмом. Упознавши двојицу немачких музичара који су се доселили у британску престоницу Корнелис их је ангажовала да организују серију претплатничких концерата, прву такве врсте у историји лондонског музичког живота. Концерти су били замишљени као место окупљања елите и посећивали су их многи утицајни племићи. Не само што је било неопходно претплатити се на читаву серију, и то по високој цени, већ није свакоме ни било допуштено да постане претплатник. Атмосфера самих концерата била је сасвим различита од савремених концертних дворана и подсећала је на елегантне аристократске салоне, где су посетиоци могли да уживају у музици из удобних фотеља или да се крећу и да разговарају у току самог извођења.

Концерти Баха и Абела били су прилика да се елитна публика енглеске престонице упозна са новим достигнућима немачке симфонијске школе, као и да ужива у рафинираним италијанским оперским аријама. Ова концертна серија стога представља једну од најзначајнијих институција - поред париских Духовних концерата - која је током треће четвртине XVIII столећа изградила доминантну слику немачког симфонизма, као водеће иновације на европској музичкој сцени. 

Симфонијска музика двојице немачких композитора – Абела и Баха - била је окосница програма ових концерата. Скоро целокупни свој симфонијски опус Јохан Кристијан Бах остварио је управо у Лондону, где је боравио од 1762. до смрти, 1782. године.

Симфоније ‘Лондонског Баха' извођене су на његовим претплатничким концертима, али су их и публиковали како лондонски тако и издавачи из Холандије и Париза. Штавише, симфоније из опуса три штампане су 1765. године, са напоменом да су извођене на концертима у Карлајл хаусу на Сохо скверу. Јохан Кристијан Бах је компоновању симфонија приступао веома озбиљно, свестан репутације немачке симфонијске школе, избегавајући извођења својих дела написаних током претходног периода, када је боравио у Италији. Композитор је у својим симфонијским опусима тежио балансираној разноврсности на плану тоналитета, формалних решења, те мотивског садржаја. Међу најуспелије симфоније ‘Лондонског Баха' убраја се Симфонија у г-молу, оп. 6 бр. 6, која се истиче као најуспелија у овом опусу, штампаном 1770. То је уједно и једина сачувана молска симфонија овог аутора, а у њеној структури посебно плени драматични лагани став у ц-молу. 

Срђан Атанасовски