Антологија Трећег pрограма

Реч је, дословно, о антологијским делима домаћих и иностраних аутора, преузетим из часописа Трећи програм, која у историјској перспективи неоспорно поседују трајну интелектуалну и духовну вредност, или која, пак, ни данас нису изгубила готово ништа од свог теоријског и аналитичког значаја и актуелности.

Циклус почиње пионирским, изузетно утицајним огледом Валтера Бењамина Уметничко дело у епохи своје техничке репродуктивности, из 1935. године, који је, у преводу Милана Табаковића, први пут прочитан у децембру 1968. а штампан годину дана касније у првом броју часописа Трећи програм. Текст ће бити на програму од понедељка, 5. јануара, до четвртка, 8. јануара.

„... Околности у које може бити доведен производ техничке репродукције уметничког дела, макар и не дирали у постојање уметничког дела, у сваком случају обезвређују његово овде и сада. Иако то ни у ком случају. не важи само за уметничко дело, већ сходно томе, на пример, и за пејзаж, који у филму промиче пред гледаоцем, ипак се тим поступком додирује изузетно осетљиво језгро, у предмету уметности којем ниједно језгро неког природног предмета по осетљивости није слично. То је његова аутентичност. Аутентичност неке ствари јесте укупност свега што се у њој може преносити традицијом, од њеног материјалног трајања до њеног историјског сведочанства. Пошто је ово друго засновано на оном првом, у репродукцији, где се то прво отело човеку, и оно друго – сведочанство – почиње да се љуља. Додуше, једино оно; то што на тај начин почиње да се љуља, јесте ауторитет ствари.
Оно што овде отпада можемо резимирати кроз појам ауре и рећи: оно што у веку техничке репродуктивности уметничког дела закржљава, то је његова аура...”

В. Бењамин, Трећи програм бр. 1, пролеће 1969, стр. 46

Спикер: Ковиљка Панић
Уредник: Предраг Шарчевић