Вокална лирика - Песме Рејналда Хана
Овај француски уметник венецуеланског порекла, био је значајна фигура париског културног живота током прве половине XX века - славу је стекао као композитор, извођач у салонима високог друштва, певач, диригент, утицајни писац о музици у Фигароу и коначно управник Опере комик.
У емисији ћемо представити дела из Ханове прве збирке песама, која је уједно и његова најпознатија колекција „мелодија" насталих између 1888. и 1896. године, међу којима су и чувене песме Заљубљена и Неверник. Као и бројни други француски композитори, Хан је био привучен поезијом Пола Верлена, Теофила Готјеа, али и Виктора Игоа који је био способан да осим великих, епских приказа у својим романима, створи и мале и непрентециозне стихове испуњене нежношћу. И управо су ови Игоови радови оставили велики траг на развој соло песме на француском говорном подручју. Међу делима која ћете вечерас слушати је и Игоова песма Када би моји стихови имали крила, која је постала мото тада тринаестогодишњег композитора, а која већ поседује све одлике његовог зрелог стила: усталасану пратњу која лагано разоткрива богатство материјала, и која наизглед нема велику важност, али обликује мелодију; вокалну деоницу изведену из говора, али која има диван певачки потенцијал; употребу неочекиваних интервала и каденци који нас у тренутку преносе из једне у другу атмосферу.
Представићемо и Ханов циклус Дванаест ронда. Као бројни композитори, и Хан је био инспирисан стриктним формалним структурама старих музичких облика. У овом циклусу, посегнуо је за формом ронда, односно „рондела" коју је чинило 13 стихова груписаних у два кватрена и један квинтил, односно петостих. Форма рондела још налаже да су у свакој строфи дозвољене само две риме, као и три понављања рефрена - на почетку, средини и крају песме. Овај Ханов циклус започиње, одговарајуће, описом рађања новог дана, у песми Дан, а завршава остварењем Сећање на певање Катила Мендеса.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари