Сублимне фреквенције – Ејнџел Олсен
У емисији СУБЛИМНЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ представљамо нумере с остварења „Запали ватру како не би било сведока" Ејнџел Олсен који је фебруару ове године објавила чикашка кућа ЏагЏагуар Рекордс.
Ово остварење је добило сложне похвале музичке критике, а угледни интернет портал A. V. Club га је ставио на прво место своје годишње музичке листе. Запали ватру како не би било сведока је иначе други албум ове младе 27-годишње уметнице из Сент Луиса. Олсенова негује нешто од атмосфере песама Леонарда Коена - што се посебно чује у нумери White Fire, која почиње сличном фигуром/хармонском прогресијом као и славна Коенова Avalanche. Такође, ту су и посвете Хенку Вилијамсу и другима, али из свега излази самосвојна личност Ејнџел Олсен, која не позајмљује меланхоличне тропове данашње хипстер културе, већ покушава да изгради свој сопстевни језик.
На другачији начин него што је Групер учинила на свом остварењу Рушевине, Ејнџел Олсен нуди огољене емоције проистекле из искуства усмљености и љубавног губитка. Ипак, ова осећања уметница боји и људском страшћу, борбом и тихом драматичношћу, које песмама дају посебну ауру блискости и разумевања. Она каже „Понекад пишем песме као да причам сама са собом или са огледалом или са неким последњи пут. У њима постоји елемент сукоба". Овај агонски увид даје песмама Ејнџел Олсен са албума Запали ватру како не би било сведока управо ону дозу истинитости - јер свет емоција није једнозначан и сводљив на једноставне матрице - која је чине једном од аутентичнијих појава међу женским кантауторкама данас.
Уредница Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpeg "Јунски људи (Приватна архива / Ивана Патаковић)")
Коментари