Музеј звука – Виолончело Карло IX

Виолончело Карло IX, чији звук по речима критичара „удара директно у срце", само неколико месеци након што је завршена изградња постало је део краљевског оркестра. Наиме, велики љубитељ музике, француски краљ Карло IX наручио је 1556. године 38 гудачких инструмената од кремонских градитеља Аматија, како би опремио свој дворски оркестар. Од изузетно богате колекције, остало је сачувано тек неколико инструмената, а ово виолончело одушевљавало је не само краља, великог поклоника и љубитеља музике, већ и велики број аристократа који су у његов двор долазили на балове сваке вечери. 

Како је евиденција која се односи на краљев оркестар нестала почетком Француске револуције 1789. године, и подаци о виолончелу су изгубљени. По успостављању мира утврђено је да је инструмент неколико пута мењао власнике, међутим оно поново пада у заборав. Године 1926, у сертификату познатог енглеског градитеља гудачких инструмената Алфреда Хила, помиње се његов сусрет са „инструментом чаробног звука, најстаријим виолончелом које је до сада имао прилике да види", док је инструмент власништво извесног господина из париског округа Неји-на-Сени. Само једну годину касније, виолончело поново мења власника и постаје инструмент мадам Маргарите Шењу-Пјаце, да би са почетком Другог светског рата сваки податак везан за њега нестао. Тек га 2004. године Јулијус Бергер и пијаниста Норман Шелтер откривају. Од тада Бергер редовно наступа на овом инструменту које се данас убраја у ред најзначајнијих у свету.

Емисију уређује Ирина Цвијановић