Савремена музика

Овај композитор, рођен у Хавани 1955. године, емигрирао је у Сједињене Америчке Државе 1960. године. Одрастао је у Њујорку и Чикагу, а већ као тинејџер почео је да компонује инспирисан музиком Чарлса Ајвза, Густава Малера, Албана Берга, Оливијеа Месијана, Карлхајнца Штокхаузена и Јаниса Ксенакиса. Почетком седамдесетих година учио је композицију на Универзитету уметности у Калифорнији, а сва дела која је компоновао до тада уништио је. Ипак, највећи део његове поетике формирао се током аутодидактичког периода. Након рада у области филма и видеа, Лопез је направио паузу у бављењу уметношћу и посветио се изучавању природних наука. Вратио се компоновању почетком осамдесетих, а затим се, почетком деведесетих година, доселио у Европу, где је био пре свега везан за Аустрију и Немачку. Од 2000. до 2003. године бавио се видео радом и акустичким дизајном у центру за Уметност и технологију медија у Карлсруеу.

Лопезове оркестарске композиције и дела за камерне ансамбле извођени су се на значајним фестивалима савремене музике попут Донауешингена, Салцбуршког или Франкфуртског фестивала.

Главна карактеристика поетике овог кубанско-америчког композитора јесте својеврстан облик оригиналности и аутентичности, који је проистекао управо из Лопезових аутодидактичких покушаја. Његова дела су веома препознатљива по истраживању граница различитих музичких параметара који често у том процесу делују недовршени, али збирно остављају утисак интимне монументалности. Аутор у својој музици сабира искуство човека који је наклоњен природи, позоришту, природним наукама и звучним сликама. У више наврата, сам аутор је истицао јаку повезаност коју осећа са музиком Малера, Шенберга и Берга, са једне стране, и са симофонизмом аутора северне Европе попут Сибелијуса, Петерсена или Лангора.  

Уредница емисије Сања Куњадић