Јубилеји

Деведесети рођендан Младена Јагушта

У емисији коју посвећујемо јубилеју нашег највећег диригента, чућете антологијске тонске записе његових интерпретација Десете руковети Стевана Стојановића Мокрањца и Прве симфоније у це-молу Јоханеса Брамса, као и сегменте разговора са Јагуштом преузете из архиве Радио Београда.

Младен Јагушт је рођен 1924. године у Суњи, малом месту у данашњој Хрватској. Основну школу и гимназију похађао је у Крагујевцу, где је још у шестој години почео савладавање виолине, а две године касније и клавира. Интерес за музику који је доказао већ у овом најранијем периоду живота, одвешће га касније и до студија дириговања које уписује и завршава на загребачкој Музичкој академији, у класи Немца Фридриха Цауна, тадашњег првог диригента Загребачке филхармоније.

Још као студент, Јагушт се свесрдно укључио у музички живот те основао хор Загребачког универзитета "Иван Горан Ковачић". Са овим ансамблом је у Београду, у јесен 1948. године, освојио прву награду на такмичењу хорова Југославије. Остало је зебележено да је на истој манифестацији добио прву награду и као оркестарски диригент, за извођење Пете симфоније Петра Чајковског. Подједнак успех младог хорског и оркестарског диригента определиће Јагушта као свестраног музичког уметника који ће са подједнаким жаром тумачити дела и вокалних и интрументалних жанрова, гајећи посебан пијетет према великим формама вокално-инструменталне музике.

У јесен 1949. године, по завршетку студија, Младен Јагушт добија место диригента Хора и Оркестра Радио Загреба, а 1952. ангажман у загребачкој опери - као корепетитор и потом као диригент.

Долазак у Београд, у којем живи и данас, одиграо се 1956. када је био позван да преузме место диригента Хора и оркестра тадашњег Уметничког ансамбла Дома ЈНА, а упоредо започиње и рад за пултом Симфонијског оркестра Радио Београда. Са овим ансамблом Јагушт ће, у годинама које следе, започети изванредно вредан подухват снимања дела савремених српских композитора, међу којима ће поједини тонски записи до данас опстати и као једини који су икада начињени. Године 1965, Јагушт своје професионалне ангажмане сели у Нови Сад где ће наредних пет година деловати као диригент и директор Опере Српског народног позоришта. Повратак у Београд означио је изузетно богату и плодну активност на челу Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд која ће трајати све до одласка у пензију, 1984. године.

Као потврђени интерпретатор хорске музике још од својих младих дана, Јагушт се 1981. године, у зрелом животном добу подухватио грандиозног пројекта бележења целокупног вокалног опуса Стевана Стојановића Мокрањца, првог такве врсте у домаћој средини. На сада већ антологијским снимцима огледа се јединствена Јагуштова способност да прецизном анализом музике и литерарног предлошка оствари карактеризацију која оваплоћује аутентични дух Мокрањчеве стваралачке мисли.

Диригентска каријера Младена Јагушта броји више хиљада наступа у готово свим музичким центрима бивше Југославије, као и на најзначајним фестивалима, као што су БЕМУС, НОМУС, Дубровачке летње игре, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Оперски бијенале у Љубљани и други. Значајан сегмент његове биографије чине и гостовања у иностранству - Европи, Далеком Истоку и Северној Америци, у појединим срединама наступајући чак и у више наврата. Његови наступи на иностраним сценама, остављали су дубоки утисак на тамошњу музичку јавност и критичаре који су са нескривеним одушевљењем истцали да је реч о једном од вероватно најбољих европских диригената друге половине двадесетог века.

По Јагуштовим речима, задатак диригента је да свим средствима којима располаже продре у суштину онога што је композитор желео када је писао дело. „Диригент мора да на тренутак постане сам композитор и да толико продре у анализу дела, да на крају закључи како је аутор хтео баш тако и никако другачије. Интерпретација мора бити његова."

                                                             Аутор емисије: Стефан Цветковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом