Хроника Трећег програма

Представа 1914, у режији Роберта Вилсона и продукцији Народног позоришта из Прага, изведена је 21. новембра у Југословенском драмском позоришту у Београду. Како нас обавештава Александар Милосављевић, Вилсонова 1914 својеврсна је концептуалистичка компилација Доживљаја доброг војника Швејка Јарослава Хашека и Последњих дана човечанства Карла Крауса - сатиричног антиратног романа који кроз типично чешки хумор извргава руглу империјализам и ратну хистерију који су избијањем Првог светског рата захватили Праг, али и комплетну Аустроугарску монархију; и обимне Краусове литерарне драмске структуре која, на трагу експресионизма, детектује стање идеолошки дезоријентисане, декадентне, малограђанске свести, препуштене себичлуку, лицемерју и манипулацијама. Међутим, Вилсона не занима идеологија, па ни прича о 1914. години као почетку до тада незабележене кланице, већ позоришни језик и театарска средства којима ће на себи својствен начин показати како сагледава атмосферу из које се рађа милитаризација свих сегмената друштва, да би доцније била покренута ратна машинерија која сатире цивилизацију.

* * *

Лауреат Венецијанског фестивала, нови филм шведског синеасте Роја Андесона Голуб седи на грани размишљајући о постојању, приказан је на двадесетом Фестивалу ауторског филма који је одржан од 26. новембра до 3. децембра у више београдских биоскопских сала. Како коментарише Петар Јончић, реч је о остварењу у којем редитељ неспретно користи хумор Монти Пајтоноваца, поставља га у оквире театарског мизансцена, у скуп готово непомичних сцена снимљених у једном кадру и прилично херметично измонтираних. У њима се, баш као и код Пајтоновца, преплићу временски токови, омажи и меланжи без почетка и краја. Међутим, свако ко је прошао Монти Пајтон школу, научио све трикове и шаблоне од култне реплике „нико не очекује шпанску инквизицију" до „а сад нешто потпуно другачије" остаће равнодушан када гледа 101 минут дугу компилацију кратких апсурдних скечева Роја Андерсона.

* * *

Немачка теоретичарка Леција Розентал прикупила је текстове Валтера Бењамина писане за радијско емитовање и приредила књигу под насловом Радио Бењамин, која се недавно појавила и на енглеском језику, у преводу Џонатана Лутса. Поред скечева и комада писаних за децу, уредница је у књигу укључила и Бењаминове теоријске есеје о радију, фасцинантне за свакога заинтересованог за његова размишљања о масмедијима. Како примећује Стјуарт Џефриз, иако је био свестан да су технолошке иновације неповратно промениле уметност чиме је она изгубила своју ауру, Бењамин није пуно јадиковао над тиме, пошто је био уверен да нови медији, као што су филм и фотографија, могу бити извори револуционарних могућности.
Текст, преузет са сајта ft.com, превео је с енглеског Владимир Ноцић.

Уредница емисије Тања Мијовић.