Велики интерпретатори - Елен Гримо
Пијанисткиња Елен Гримо тумачи солистичку деоницу у Трећем клавирском концерту Беле Бартока у пратњи Лондонског симфонијског оркестра под управом Пјера Булеза.
Елен Гримо, једна од назначајнијих представница савремене француске школе пијанизма, захваљујући наступима на најпрестижнијим музичким сценама света, као и студијским снимцима за Дојче грамофон, током полседњих петнаест година стекла је изузетну међународну афирмацију и бројна признања. Своје целокупно музичко образовање, ова пијанисткиња рођена 1969. године, стекла је у Француској, што јој је од самих почетака каријере омогућило повлашћен статус аутентичног изданка националне школе пијанизма. Елен Гримо је студирала на Конзерваторијумима у Марсеју и потом у Паризу код Жака Рувијеа, где је 1985. године добила Прву награду те институције за најбољег дипломираног студента клавира. Убрзо по завршетку студија, започиње пијанистичку афирмацију превасходно у Француској, а међу највеће успехе из тог периода, убрајају се наступи које је остварила са Симфонијским оркестром Француског радија и Данијелом Баренбојмом, али и први албум на којем се нашла и Друга соната Сергеја Рахмањинова, дело које ће пијанисткиња до данас задржати на репертоару као свој заштитни знак. Међународна афирмација Елен Гримо, започела је раних деведесетих година прошлог века, када се на светским сценама потврђивала као солиста изузетних способности интерпретације широког репертоара, али и уз најзначајније оркестре Европе и Сједињених Америчких Држава. Интернационали успеси одвели су је током деведесетих година у Сједињене Америчке Државе, а затим у Берлин, да би се последњих година Елен Гримо настанила у Швајцарској, из које не само да делује као уметник подузимајући бројне турнеје широм света, већ започиње и своју хуманитарну праксу, дајући велики допринос опстанку једне врсте вукова које одгаја у приватном азилу.
Блистава, две деценије дуга каријера Елен Гримо, сведочанство је њених сарадњи са великим бројем истакнутих музичара попут Клаудија Абада, Данијела Баренбојма, Пјера Булеза, Арва Перта и других, а њени снимци за еминентне дискографске куће, у првом реду заДојче грамофон, неки су од најпродаванијих у свету класичне музике.
Јасноћа израза и широк музички дах, свакако су најуочљивије карактеристике пијанизма Елен Гримо које доприносе и често истицаној комуникативности њених наступа. Нарочито изражена кантабилност у музичком фразирању и звучни распон инструмента који Гримо успева да оствари обилном и вештом употребом педала, елементи су препознатљивог извођачког концепта ове пијанисткиње. Она не нуди комплексна интерпретативна решења, већ доноси инсистирање на емоционалном тумачењу дела, које проистиче из искоришћавања свих изражајних могућности савременог инструмента.
У вечерашњој емисији чућете како Елен Гримо тумачи солистичку деоницу у Клавирском концерту број 3 Беле Бартока. Снимак је забележен са Лондонским симфонијским оркестром и Пјером Булезом 2005. године, као део Булезовог пројекта тонског бележења свих дела великог мађарског композитора. Током заједничког рада на делу, Булез и Гримо настојали су да остваре најобјективнији могући израз музике Бартоковог Трећег клавирског концерта, са намером да он постане један од референтних тонских записа овог дела.
Уредник емсиије: Стефан Цветковић
Коментари