Сценска музика Јосифа Ахрoна

Јосиф Ахрон, композитор и виолиниста, припада школи руских интелектуалаца који су током прве деценије XX века развијали нову јеврејску музику засновану на етничком и религиозном наслеђу. Идеју за сценски комад Голем Ахрон је потражио у једној од најстаријих легенди западног и централно-европског јеврејског фолклора. Легенда о мистериозном митском бићу датира још из времена средњег века. Реч голем помиње се у Библији, у 139. псалму и означава безформну материју, биће које није у потпуности завршено. Према предању, голем - човечуљак, направљен је мешањем магија светих имена, а односи се на идеју о креативној моћи коју имају хебрејска слова, речи и говор.

Године 1931, током боравка у Њујорку, Јосиф Ахрон је читао драмску поему Голем, коју је на јидишу у осам слика написао Левицк Халперн. Ахрон је одмах дошао на идеју да би било занимљиво представити овај комад кроз музику, па је у прву партитуру унео само четири инструмента: трубу, хорну, виолинчело и клавир. Комад је прихватила трупа Хабима која је дело изводила на хебрејском језику у Московском јеврејском театру. Међутим, критичарима и публици Ахронова музика се показала као превише префињена. Из тог разлога, он је започео преправке партитуре и дело прилагодио концертантном извођењу. Наиме, за свиту Голем одабрао је пет фрагмената и преобликовао их за нетипичан камерни оркестар који у свом саставу није имао виолине и виоле. Ставови су верно дочаравали причу о Голему, представљајући кроз звук његово појављивање, стање разјарености, умор, игру фантомских духова и, коначно, окамењивање овог митског лика.

На Другом међународном Музичком фестивалу у Венецији 1932. године свиту је премијерно извео маестро Фриц Рајнер, коме је Ахрон и посветио дело. Након тога, Голем пада у заборав, да би га поново у Прагу 2000. године, на Фестивалу јеврејске музике, интерпретирала Чешка филхармонија под управом Џерарда Шварца.

Након емиграције из Русије, Ахрон у Берлину 1924. године компонује музику за сценски комад Балтазар. Исте године дело се појављује у продукцији театра Ерец Израели, на хебрејском језику.

Балтазар, вавилонски принц, син краља Набонида, помиње се у Књизи о Данијелу као охоли владар који је угњетавао заробљене Јевреје. Библијска прича садржи драмску сцену велике гозбе у којој је непозната рука исписала тајанствене речи које су тумачене као знак краја вавилонске владавине. Још од ренесансе прича о Балтазару инпирисала је бројне уметнике, па се овај лик појављује у делима Лорда Бајрона, Хајнриха Хајнеа, Георга Фридриха Хендла, Вилијема Волтона и других.

По одласку у Њујорк, паралелно са радом на комаду Голем, Ахрон је 1931. године прерадио и Балтазара прилагодивши га концертном извођењу. Конципиран у две слике, комад као врхунац драмске напетости кроз снажну и раскошну оркестрацију дочарава потресну сцену Балтазарове гозбе.

Емисију уређује Ирина Цвијановић