Тома Пикети: Капитал у 21. веку

Подела богатства једно је од питања о којем се данас често и живо расправља - међутим, шта заиста знамо о његовом дугорочном развоју? Да ли динамика акумулације приватног капитала неизбежно води ка концентрацији богатства и моћи у рукама неколицине, као што је веровао Карл Маркс у 19. веку? Односно, да ли уједначавајуће снаге раста, конкуренције и техничког напретка спонтано смањују неједнакости и доводе до стабилизације у напредним фазама развоја, као што је тврдио Сајмон Кузнец у 20. веку? Шта знамо о развоју прихода и имовине од 17. века, и које поуке можемо из тога да извучемо за 21. век? Ово су средишња питања на која прослављени француски економиста млађе генерације Тома Пикети покушава да одговори у књизи "Капитал у 21. веку", уводећи у жижу дебата дуго потискивану тему раста неједнакости у модерном капитализму.

Економски раст и ширење знања, сматра аутор, омогућили су да се избегне најављивана марксистичка апокалипса, али нису изменили дубоке структуре капитала и неједнакости, или бар не онолико колико се могло замислити у оптимистичним деценијама након Другог светског рата. Чим је стопа приноса капитала премашила стопу раста производње и прихода (што је био случај у 19. веку и чини се да ће бити поново у 21. веку), капитализам је механички произвео неподношљиве, произвољне разлике, које радикално подривају меритократске вредности на којима се заснивају демократска друштва. Међутим, постоје начини на које је, у име демократије и општег интереса, могуће преузети контролу над капитализмом и осигурати да интереси заједнице добију предност над личним, избегавајући протекционистичке и националистичке реакције. Ова студија покушава да дâ предлоге у том смислу, ослањајући се на лекције добијене из историјских искустава, а прича о њима чини главну нит Пикетијевог текста.

Студију "Капитал у 21. веку" објавиће ускоро издавачка кућа Академска књига.
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Текст чита Марица Милчановић.