Музика антика

Нуцијус је рођен око 1556. године у Герлицу, где је у гимназији учио музику код Јоханеса Винклера. Као тридесетогодишњак се замонашио и почео да напредује у свештеној хијерархији, поставши опат у Јемјелници. Но, 1598. године одлучио је да се одрекне свих црквених обавеза и да наредне две деценије свог живота посвети компоновању и проучавању музике.

Иако је у Шлезији Нуцијус био изолован од утицаја највећих музичких центара Европе, успео је да створи веома углађен стил близак Ласовом, а његови списи о музици су били веома значајни за теоријску мисао тог доба. Објавио је две збирке мотета у којима су сачуване 102 композиције, као и неколико миса. Његов стил је хомофон, али са обиљем експресивних поступака, које је до детаља описао у свом трактату Музицес поетике (Musices poeticae).

Иако је аутор преко 100 композиција, Нуцијус је славу стекао пре свега захваљујући овом теоријском спису, који је допринео да његово име не остане заборављено све до 18. века. Овај спис, на који ће се касније надовезати радови Михаела Преторијуса, Јохана Матесона и Јохана Готфрида Валтера, представља својеврсни увод у компоновање. Нуцијус се углавном бави контрапунктом и дефиницијама музике, звука, интервала, консонанца и дисонанаца, каденце, компонованим и импровизованим контрапунктом и техникама компоновања за више гласова. Најпознатије је Седмо поглавље овог трактакта у којем Нуцијус пружа листу поступака којима је могуће изразити различита осећања, и у којем пореди музичке и реторичке фигуре. Иако се у свом трактату Нуцијус ослања на радове Хајнриха Глареана и Франкинуса Гафуриуса, одељак посвећен реторичким поступцима је оригинално Нуцијусово дело које показује промену парадигме у периоду позне ренесансе и раног барока, када је експресивни потенцијал музике, проистекао из односа са текстуалним предлошком, постао суштински важан за стил великог броја композитора.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић