Музика 18. века
Концерти за виолину и оркестар Пјетра Нардинија
Рођен 1722. године у Ливорну, Нардини је као изузетан таленат, учио виолину код чувеног Ђузепа Тартинија и постао један од његових омиљених ученика. Током седме деценије 18. века радио је на двору у Штутгарту, а потом је кратко време боравио у Брунсвику, да би се 1766. вратио у Ливорно. Две године касније, ступио је у службу Великог војводе од Тоскане у Фиренци, где је остао до своје смрти, 1793. године.
Поред тога што је био изузетан солиста, Нардини је деловао и као оркестарски музичар и композитор. Дела овог аутора открила су и његове извођачке способности, које су се одликовале беспрекорном техником и тоном. Леополд Моцарт је високо ценио Нардинијево умеће виолинисте и забележио је да су „лепота и чистота његовог тона и мелодијске линије ненадмашни".
Опус Пјетра Нардинија обухвата композиције већег обима, бројна дела за виолину, као и остварења за флауту, гудаче и чембало, али је њихову хронологију немогуће утврдити. Ове композиције поседују особине карактеристичне за италијанску музику 18. века: мелодичност и распеваност у лаганим ставовима, а лепршавост мелодијске линије у брзим ставовима. Концерти за виолину, иако настали под утицајем Нардинијевог учитеља Ђузепа Тартинија, претежно су троставачни, са распоредом ставова брзи-лагани-брзи.
Уредница емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Робер де Визе")
Коментари