Магнификати Пјера де ла Рија

Пјер де ла Ри је рођен у Турнеу, а претпоставља се да је као певач почео да ради у Бриселу око 1469, године под именом Петер Стратен - фламанској верзији имена које би се могло превести као „Петар од улице". Као Де ла Ри, помиње се први пут 1492, и то као члан Хабзбуршко-Бургундске капеле, у којој је и радио до краја живота, 1518. године. Ово је била музичка и црквена институција која је пратила владара бургундске Холандије, односно Фландрије, а којом је од 1477. године владала хабзбуршка династија. Велика капела, како је још била позната, имала је завидну репутацију већ за време владавине Филипа Лепог и представљала је најзначајнију институцију бургундске школе, у којој су свој траг већ оставили Гијом Дифај и Антоан Биноа. Током своје дугогодишње службе у капели, Де Ла Ри је путовао у Француску, Шпанију, Немачку, Аустрију и Енглеску, упознајући се са тамошњим музичким праксама, док је на двору додатна сазнања стицао захваљујући обимној збирци музичких рукописа који су похрањивани у ризнице капеле и у којима су се, у тренутку Де ла Риовог доласка, већ налазили радови Јоханеса Окегема.

Као члан капеле, Де ла Ри је био задужен за извођење и писање музике за свакодневне црквене службе. Овај уметник је имао обавезу да компонује полифона дела за најзначајније празнике и службе, попут празничних Миса, полифоних Магнификата, маријанских антифона и других дела.

Магнификат је библијска песма везана за Богородицу, а заснована на тексту јеванђеља по Луки. Иако се најчешће повезује са празником Благовести, Магинификат је Света Марија заправо испевала приликом сусрета са рођаком Јелисаветом, која јој се поверила да је њено нерођено дете - будући Свети Јован Крститељ - поскочило у утроби када јој је Марија дошла у посету. Марија јој је тада одговорила певајући химну Господу „Магнификат", односно „Величај душо моја Господа".

Текст се најчешће пева као једноставна рецитациона формула на крају Вечерња, а у оквиру службе јој претходи и после ње следи антифон. Будући да постоји осам модуса, постоји и осам различитих Магнификата, а сматра се да је Де ла Ри био први композитор који је написао по један „на сваком тону", односно у сваком модусу. До данас је остало сачувано седам, а у емисији ћете слушати његове Магнификате у 4, 1, 7. и 2. модусу. У овим делима Де ла Ри комбинује једногласје и полифонију, на тај начин што су непарни стихови једногласни, а парни полифони. Једногласна мелодија је присутна и у вишегласним одсецима, и то каткад као лако препознатљив кантус фирмус, у дугачким нотним вредностима које доноси један глас, а понекад као богато украшен мелодијски материјал који прелази из једне у другу деоницу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић