Мајстори барока - Антонио Калдара

Калдара је из родне Венеције, са места кантора и виолончелисте цркве Светог Марка, са двадесет девет година отишао у Мантову где је био капелмајстор у служби војводе Карла Фердинанда Гонзаге. После неколико година, пословна понуда га је одвела у Барселону у службу Карла VI Хабзбуршког, а потом је наследио Георга Фридриха Хендла на месту капелмајстора римске племићке породице Русполи. Све време, Калдара је радио и за Хабзбурге, и када је Карло VI 1711. године постављен за новог цара Светог римског царства, композитор му се придружио у Бечу. Ту је до краја живота, 1736. године, био заменик капелмајстора царског двора - Јохана Јозефа Фукса.

Овај кратки биографски преглед нам указује на богато искуство које је Антонио Калдара стекао путујући широм Европе и упијајући утицаје различитих аутора. Тако се у његовим делима јављају мадригалистички поступци попут Монтевердијевих, Корелијев концертантни стил, мелодичност налик оној Алесандра Скарлатија - односно, карактеристике музичког израза аутора који су, стварајући у различитим деловима Апенинског полуострва, постали стилски препознатљиви, заједнички творећи одлике италијанског барока.

Синфоније а кватро припадају типу композиција које су се користиле као увертире, пре него што би се опера или ораторијум извели, и из којих се касније диференцирала преткласична симфонија. Оне носе називе ораторијума пре којих су се изводили, те због тога нису амбициозно замишљене и њихов тон остаје у оквирима религиозног карактера дела.

Уредница Сања Куњадић