Антологија српске музике – Рудолф Бручи

Симфонија леста, компонована 1965. године, показује све типичне одлике Бручијевог композиторског рукописа. Свежу инвенцију проткива местимична додекафонија која, међутим, не стоји у функцији конструктивистичког елемента, првенствено захваљујући веома виталној, ритмичкој компоненти. Три става Симфоније лесте конституишу сонатни циклус, са уметнутом фугом у првом ставу, лаганим другим, и скерцозним трећим ставом. Афинитет аутора према моћном и сочном, али диференцираном звуку великог оркестарског апарата, даје звучној слици жарки колорит. Ово дело, постигло је један од највећих успеха српске музике на међународној сцени, освојивши Гранд при на композиторском конкурсу белгијске краљице Елизабете, 1965. године у Бриселу. Први пут, као награђено дело, Симфонија леста изведена је 13. јануара 1966. године, када је оркестром Белгијског радија дириговао Данијел Стернефелд.

Превасходно посвећен великим инструменталним и вокално-инструменталним формама, Рудолф Бручи је написао и неколико кантата - Србија, Човек је видик без краја, Очи Сутјеске, Трагом свитања, Сунчани отоци и Војводина.

Кантата Човек је видик без краја, настала је захваљујући конкурсу који је организован поводом обележавања двадесет година Југословенске народне армије, 1961. године, на којем је и награђена. Као текст, Бручију су послужили одломци из југословенске револуционарне и ратне поезије. Мозаичност текста, приморала је Бручија да музику прилагоди честим сменама расположења, на уштрб широко засвођене драматуршке линије. Док први став, насловљен речима Једнога ће дана црвени вихор планути, евоцира ратну пустош и избијање устанка, други став - Сутра је данас, ту већ међу нама, започиње као реквијем ритмички реализован као погребни марш, да би након својеврсног подсећања на погибију крагујевачких ђака кулминирао у химничном тону који боји оптимистичну поруку исказану речима Доћи ће дан да опет буде пролеће.

Кантата Човек је видик без краја, премијерно је изведена на свечаној академији 21. децембра 1961. године. Учествовали су удружени хорови Дома ЈНА и Радио-телевизије Београд и Оркестар ЈНА под управом Младена Јагушта. Солисткиња је била Ђурђевка Чакаревић, а рецитатори Мира Ступица и Јован Милићевић.

Уредник Стефан Цветковић