Сублимне фреквенције
Прошле године дискографска кућа "Вудсист" објавила је деби албуму "Харлем ривер" америчког кантаутора Кевина Морбија.
Овај млади музичар, рођен 1988. године до сада је деловао као гитариста и лидер бендова The Babies и Woods. Остварење Харлем ривер (Река Харлем) је, како то сам наслов сугерише - а Морби у својим изјавама потврђује - „омаж Њујорку", у којем је живео претходних пет година. У осам песама сусрећемо приче о трагедијама и несрећама, у којима се појављују људи чије се личне драме одвијају у позадини урбаног пејзажа и вреве метрополиса. Иако нам Морби нуди приповедање о другим људима, ипак у свакој песми као да осећамо траг његових претпостављених искустава - изгубљених љубави, проблема са зависношћу, сусрета са бруталним светом, преживљавања у великом граду и опраштања са онима који нису успели да се са њим изборе. У том смислу, иако је албум Харлем ривер врло самоуверен и самосвојан деби, јасно се осећају утицаји Морбијевих омиљених музичара као што су Лу Рид, Боб Дилан, Нил Јанг или Сајмон Џојнер. Референце на Рида и Дилана су сасвим јасне, како кроз наслове песама, тако и кроз карактеристичне звучно-поетске слике. Но, све је то склопљено у целину у којој млади уметник тражи свој глас, постављајући вечно питање „куда то идем?", које на албуму Харлем ривер добија вишеструке одговоре, откривајући, притом, кантауторски глас који треба пратити и даље.
Уредница Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Робер де Визе")
Коментари