Велики интерпретатори - Мареј Пераја
Пијаниста Мареј Пераја изводи у Сонату за клавир у це-молу, Д 958 Франца Шуберта.
Овај легендарни амерички пијаниста рођен је 1947. године у Њујорку у јеврејској породици, а клавир је почео да учи са четири године. Свестрано оријентисан у младим годинама, Пераја је студирао клавир, дириговање и композицију на Менис Колеџу. Ипак, током студија коначно се опредељује за клавир који дипломира у класи Мјечислава Хоршовског. Током низа година по окончању школовања, активно је учествовао на летњем Марлборо фестивалу сарађујући са Паблом Казалсом и Рудолфом Серкином, чији је асистент постао на Кертис институту у Филаделфији. Америчка и међународна афирмација Мареја Пераје започела је након победа на такмичењима, углавном у Сједињеним Америчким Државама, међу којима се истичу Међународно такмичење младих концертних уметника 1965. године, као и Међународно пијанистичко такмичење у Лидсу на којем је победио 1972. године као први извођач са Северноамеричког континента.
За готово пет деценија пијанистичке каријере, Пераја је постао једна од централних личности америчког концертног живота, сарађујући са готово свим најзначајнијим уметницима свог доба, док су као нарочито плодоносне остале забележене његове сарадње са Бенџамином Бритном, Питером Пирсом и Радуом Лупуом. За изузетан допринос пијанизму и музичкој уметности уопште, овај уметник добио је бројна признања међу којима се издвајају почасно чланство Краљевског музичког колеџа и Краљевске академије за музику, и најугледнија титула која се у Великој Британији додељује у области уметничког стваралаштва - Витез-командант Ордена британске империје.
Поред веома активног пијанистичког ангажмана, Пераја упоредо негује и диригентску каријеру сарађујући са ансамблом Академије Свети Мартин у пољима, а активно делује и као камерни музичар са Гварнери квартетом и Будимпештанским гудачким квартетом. Током последњих година, Мареј Пераја је ангажован на обимном пројекту редакције свих клавирских соната Лудвига ван Бетовена за реномирану немачку издавачку кућу Хенле ферлаг. Као главне карактеристике његове интерпретације, критика наводи бескомпромисну верност партитури из које проистиче објективистичко, звучно веома уравнотежено и формално осмишљено тумачење дела.
Уредник емисије: Стефан Цветковић
Коментари