Електронски студио

Композиција Канти илуминати Алвина Карана представља сведочанство о специфичној перформативној пракси коју је овај уметник развијао крајем седамдесетих година прошлог века. Реч је о концепту вокалне импровизације уз помоћ синтетизера и секвенцера Серж, који резултира дроном неодређеног трајања сачињеног од резонанци насталих приликом финог одступања од унисона. Снимак је забележен 1982. године, за време једног од последњих извођења овог дела.

Остварење Аутоматско писање Роберта Ешлија засновано је на звуковима које особа оболела од Туретовог синдрома производи без своје воље. Будући да је сам аутор патио од овог синдрома, искористио је његову манифестацију као материјал за компоновање, снимајући свој глас. Касније је забележене звукове обрадио уз помоћ Полимуг синтетизера стварајући веома особене, делимично контролисане импровизације.

Остварење Мериен Амејкер под називом Живи звук из серијала Музика за звуком спојене собе по форми је најближа звучној инсталацији. Ово дело је изведено у празној викторијанској кући, по чијим просторијама су размештени различити електронски извори звука који симболизују музичаре и инструменте будућности. Свака просторија је била посвећена једној причи из савременог света на основу које је генерисан звук, а садржала је и визуелне асоцијације које су посетиоцу служиле као својеврстан водич кроз кућу.

Дело Песма птице за траку Франсоа Бејла, део је циклуса под назвом Портрети птица које не постоје из 1963. године. Аутор је применио специфичну композициону технику која поред традиционалног компоновања за хорну, обоу и чембало, подразумева и нотирање положаја микрофона који битно утиче на звучност, будући да се у делу поред ових инструмената користе и конкретни и синтетизовани звукови. Композиција Розета 3 за траку из 1969. године, демонстрира виртуозитет који је Бејл достигао у манипулисању овим медијем као члан Групе за музичка истраживања, коју је од 1966. године формално предводио.

Аутор Милан Милојковић