Историјски снимци

Диригент Џорџ Шолти са Чикашким симфонијском оркестром и Симфонијским оркестром Баварског радија изводи Симфонијску поему "Тил Ојленшпигел" и "Алпску симфонију" Рихарда Штрауса. Снимци су начињени за дискографску кућу Дека седамдесетих година прошлог века.

Шолтијева диригентска каријера, дуга шест деценија, започела је раних тридесетих година прошлог века. Она је сведочанство изузетног успеха који је овај уметник, рођен у Будимпешти под именом Ђерђ Штерн, постигао на светској сцени, сврставши се међу најзначајније музичке прегаоце XX века. Након успеха које је остварио у Мађарској државној опери, Шолти је добио позив из Салцбурга да на тамошњим фестивалским свечаностима учествује као један од помоћника Артура Тосканинија. Његов успон на међународној сцени прекинут је 1938. године, када је Хортијева влада увела антисемитске законе у Мађарској који су спречавали напредовање и запошљавање особа јеврејског порекла. Шолти је, стога, био приморан да уточиште потражи у Швајцарској где је током ратних година деловао као пијаниста и корепетитор. По завршетку рата, Џорџ Шолти 1946, постаје главни диригент Баварске државне опере, а затим и опере у Франкфурту. Десетогодишњи ангажман у Ковент Гардену који је уследио 1961. године, представљаће златну епоху како у деловању саме куће, тако и за Шолтија који је успоставио нови интерпретативни стандард, заслуживши поверење пословично непријатне острвске критике и публике. На таласу ових успеха, Џорџ Шолти одлази у Сједињене Америчке Државе где ће као шеф-диригент Чикашког симфонијског оркестра радити читаве 22 године, до повлачења са концертне сцене.

Изразитог темперамента, Шолтијеве младалачке интерпретације красио је велики интензитет, којем је у каснијим годинама претпостављао осмишљенији и суздржанији музички гест. Трагајући увек за идеалном интерпретацијом, поједина дела снимао је и по неколико пута, а ти снимци, данас, на најбољи начин показују еволуцију његових уметничких погледа.

Дела Рихарда Штрауса, Шолти је забележио између 1976. и 1980. године за дискографску кућу Дека. Ова тумачења краси фокус на вајање чврсте звучне структуре, уз коришћење изразитих акцената и кантабилних лирских пасажа у којима се вешто истичу мелодијске линије пратећих инструмената.

Аутори емисије: Ксенија Стевановић и Стефан Цветковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом