Кристоф Вилибалд Глук на Хабзбуршком двору

Дошавши у Беч 1752. године, Глук се најпре спријатељио са угледним аристократом и аустријским генералом, кнезом Јозефом од Саксен-Хилдбургхаузена, поставши његов неформални капелмајстор. Ово је Глуку омогућило приступ у круг најугледнијих бечких музичара и мецена, што је утрло пут његовом избору за новог музичког директора Бургтеатра, односно Дворског позоришта. Прва опера коју је Глук представио бечкој аристократској публици такође је била постављена под патронатом кнеза Јозефа од Саксен-Хилдбургхаузена, у његовој палати Шлосхоф надомак Беча. Реч је о опери Кинескиње, писаној на једини текст Пјетра Метастазија комичног садржаја, која је премијерно изведена у септембру 1754. године. Ова сажета опера, насловљена и као componimento dramatico, даје портрет три Кинескиње, као и брата једне од њих, које, да би избегле досаду, изводе пародије музичко-драмских жанрова - трагичног, пасторалног и комичног - завршавајући позивом на игру. Опера је рачунала на популарност која је кинеска и оријентална тематика имала средином XVIII столећа, а атрактивности представе умногоме је допринео и раскошни декор који је осмислио Ђовани Марија Кваљо. Дело је потом постављено и на сцену Бургтеатра, 1761. године, а извођено је и на двору Катарине велике у Санкт Петербургу.

О интересовању за оријенталну тематику која је владала средином XVIII века сведочи још једно Глуково остварење из овог периода. Године 1761. у бечком Бургтеатру премијерно је изведена Глукова опера Насамарени кадија, компонована на либрето Пјера-Ренеа Лемонијеа. О актуелности тематике сведочи и чињеница да је прва поставка либрета, из пера композитора Пјера-Александра Монсињија, била изведена у Паризу тек десет месеци раније. Глукова опера, оригинално писана на француском језику, уједно сведочи и о снажном утицају француске културе, а посебно париских позоришних трендова, на дворске театре у Бечу. У опери се исмева лик кадије, који покушава да се разведе не би ли се оженио младом Целмиром, која воли другог. На крају, Целмира и њен љубавник, Нурадин, успевају да насамаре кадију и да озваниче своју везу. Како би дочарао звуке оријента, Глук је у овој опери употребио инструменте такозване јаничарске музике, попут триангла, великог бубња, чинела и цимбала. Љубав Целмире и Нурадина осликана је, пак, музиком изразитог лиризма и осећајности.

Срђан Атанасовски