Жил Делез: Спиноза и проблем израза

Књигу Спиноза и проблем израза Жил Делез објављује 1968. године. Тај текст од готово 400 страница био је Делезова допунска теза (уз 500 страница Разлике и понављања). У том рукопису Делез је потврдио оно што је већ било показано у његовим претходним књигама о Хјуму и Ничеу: реч је о врхунском историчару филозофије. Класични тон његовог дела, међутим, није најављивао оно што ће се догодити у његовим потоњим делима, писаним заједно са Феликсом Гатаријем: одвајање од академског дискурса и стварање можда и најузбудљивије филозофске грађевине 20. века.

Ипак, књига Спиноза и проблем израза много је више од коректне историјско-филозофске студије. Иако ћемо из ове књиге, писане по свим узусима академског жанра, научити пуно о самоме Спинози, ова књига нам Спинозу открива у светлу каквом га, пре Делеза, нисмо видели. Делез је изричит: Спиноза је емпирист. Већ на тој равни реч је о својеврсном скандалу. Али ни емпиризам код Делеза није оно што је био до њега. Емпиризам није нижа врста филозофије, већ најузбудљивија филозофска авантура у историји филозофије. А у тој авантури Спиноза је неизоставно кључни лик.

Насупрот ономе што смо о Спинози знали пре Делеза, сада се холандски филозоф појављује као мислилац не суштине и супстанције, већ пре свега мислилац атрибута и модуса, мислилац израза. Делез је јасан (и нов): о супстанцији знамо само оно што је изражено. Супстанција је исто што и израз. Према томе, главно питање није "шта је супстанција?", него "како разумемо израз?".

Уредник циклуса Иван Миленковић