Музика антика

Колеџ Итон у Виндзору данас је пре свега познат као школа коју похађају генерације британских принчева, као и припадници британске елите. Ова институција поседује и једну од најбогатијих збирки музичких дела из периода када је црква у Енглеској још била под папским окриљем. Оригинално, у Хорској збирци из Итона, налазиле су се 224 фолије, са укупно 93 дела настала из пера чак 25 различитих аутора. Нажалост, више од половине фолија је нестало, тако да се данас у ризници Итона налази само 126 фолија, на којима је у целости сачувано 54 мотета, 9 магнификата и једна пасија. Упркос великом губитку, поготово у случају аутора попут Роберта Мајкелосна, чији је Магнификат побројан у Индексу рукописа једино познато дело овог композитора, Хорска збирка из Итона и даље представља важан трезор музике из периода развоја полифоног стила на тлу Енглеске. Дела сачувана у овој збирци су најчешће посвећена Девици Марији, заштитници колеџа, у чију част су у капели црвке одржаване "салве" - церемоније обожавања и пасиониране молитве, веома популарне у периоду непосредно пре рефомације.

Стилски, дела сачувана у овом манускрипту илуструју три фазе развоја полифоног стила у Енглеској око 1500. године. Најстаријој генерацији припадају Ричард Хигонс, Вилијам Хорвуд или Гилберт Бенистер, чију полифонију красе дуге, неимитационе мелодијске линије, репетиција структурних елемената, контрастни наступ петогласног хора, те фрагменати у којима сам поједини гласови певају.

Другу фазу развоја полифоније у Енглеској, коју обухватају композиције настале у последњим деценијама 15. века, препознајемо у делима Џона Брауна, Ричарда Дејвија или Волтера Лемба. Ово је тренутак када је имитациони контрапункт, популаран у континенталној Европи почео да продире на британско острво и када мелизматичне линије карактеристичне за "украшени стил" постају уобичајене у свим гласовима. Композитори ове генерације су још увек користили кантус фирмус који, међутим, у потпуности нестаје у радовима најмлађе генерације аутора којој припадају Вилијам Корниш и Роберт Ферфакс. Када су тачно настала ова дела не може се прецизно утврдитил али се зна да су била извођена на колежду у Итону пре Реформације енглеске цркве 1530. године.

Уредница Ивана Неимаревић