Хамбуршки Бах

Бахов одлазак из Берлина и адаптација у новој културној средини одразили су се у визури скоро свих жанрова у његовом опусу, а у овом смислу ни камерна музика не преставља изузетак. Шест соната за клавир, кларинет и фагот Карла Филипа Емануела Баха настале су у првим годинама Баховог боравка у Хамбургу, после 1768. године, и сведоче о променама композиторове концепције камерног звука. Избор инструмената је сасвим нов: Бах је све већу предност давао клавиру у односу на чембало, а појава кларинета и фагота као солистичких инструмената такође представља иновацију. Кларинет је у то време тек улазио у ширу употребу, а савременици попут Фридриха Данијела Шубарта описивали су његов тембр као „тон осећајног срца, сладак звук који се топи у љубави". Своје једноставачне сонате Карл Филип Емануел Бах написао је као својеврсне колористичке експерименте у модерном стилу дивертимента.

Концерт за клавир Карла Филипа Емануела Баха у Ге-дуру, из 1778. године, највероватније настао као дело које је композитор изводио на јавним концертима, као пијаниста, такође је сведочанство о његовим тежњама да експериментише са тембровским консеквенцама увођења клавира, овог пута као новог инструмента, уместо чембала, у жанру концертантне музике. Иако је основна традиционална структура риторнело форме задржана, однос солисте и оркестра је иновативно реорганизован, а посебно је изненађујући солистички наступ пијанисте који отвара завршни, трећи став концерта.

Међу хамбуршким ученицима Карла Филипа Емануела Баха био је и Кристијан Фридрих Готлиб Швенке, пијаниста и композитор, који је уједно и наследио Баха на положају управника музике у лутеранским црквама у Хамбургу, после његове смрти. Швенке је студирао у Лајпцигу и Халеу, интересовао се за музички опус Јохана Себастијана Баха, а као композитор био је активан у низу жанрова, укључујући сценску, вокално-инструменталну и концертантну музику.

Аутор емисије Срђан Атанасовски