Историјски снимци

Статус пијанизма као уметничке дисциплине био је повлашћен током друге половине двадесетог века у Совјетском Савезу, како због дуге и богате традиције свирања на клавиру, тако и стога што је нова генерација виртуоза била најбољи извозни производ који је посредно потврђивао исправност и учинковитост политичког и културног система у којем је настајао.

Међу врсним пијанистима изашлим са Московског конзерваторијума, централне институције за образовање пијаниста на простору Совјетског Савеза током прошлог века, посебно место припада Емилу Гилељс, студенту Хенриха Нојхауза. Формиран на методама совјетске школе, Гилељс је асимиловао све важне одлике извођачке филозофије базиране на јасноћи излагања музичких мисли (која се може довести у везу са захтевом социјалистичке естетике за најширим степеном разумљивости уметничког говора) и перфектној техници. Успостављајући пијанистички стандард који је за време у коме је стварао представљао највиши извођачки домет у светским релацијама, Гилељс је био подједнако цењен у домовини, али и иностранству - као један од најактивнијих музичких уметника пристиглих с друге стране Гвоздене завесе. Његове концертне турнеје широм Европе и Америке биле су праћене и студијским сесијама за дискографску кућу Дојче Грамофон за коју је забележио велики број интерпретација широког опсега литературе за клавир соло, затим камерне и концертантне музике. Снимци Брамсових концерата које је начинио за немачког издавача 1972. године, спадају у ред његових најуспелијих, на којима се чује гест великог мајстора у деценији постепеног заласка каријере.

Уредник емсиије: Стефан Цветковић