уторак, 23.09.2014, 22:40 -> 14:41
Извор: Трећи програм
Поетика у бојама
Ердаг Гокнар: Османско наслеђе и "Бела тврђава"
У циклусу ПОЕТИКА У БОЈАМА, који емитујемо уторком током септембра, моћи ћете да пратите низ од пет интерпретативних радова посвећених стваралаштву Орхана Памука. У емисијама које су на програму 23. септембра прочитаћемо студију Ердага Гокнара "Османско наслеђе и Бела тврђава".
Autor:
Јасмина Арсеновић
Током септембра 2014. у циклусу ПОЕТИКА У БОЈАМА емитујемо серију текстова посвећених делу Орхана Памука. [ детаљније ]
Општепознат и омиљен, као један од најреспектабилнијих приповедачких гласова савремене светске књижевности, Орхан Памук рођен је 1952. у Истанбулу. Наклоност према сликарству, незавршене студије архитектуре, преусмеравање на новинарство и коначно опредељење за књижевност, те парадоксална рецепција - у споју оштрих, антагонистичких реакција на његове уметничке слободе у самој Турској, са изванредном међународном афирмацијом и добијањем Нобелове награде за књижевност 2006. године - представљају неке од препознатљивијих одредница Памукове креативне биографије.
Целовито преведен на српски језик, његов литерарни опус биће у овом циклусу представљен из неколико одабраних перспектива; прегледни чланак Мирјане Маринковић пружа синтетичну интерпретацију комплетне Памукове библиографије (од осам романа, три књиге есеја и једног филмског сценарија),и то из угла њене позиционираности у турској и светској литератури. У наставку циклуса, емитоваћемо студије истакнутих Памукових тумача Едгара Гокнара, Жале Парле, Бернта Брендемоена и Хилије Јачиоглу, посвећене појединачним романима и специфичним тематским преокупацијама његове фикције - попут пишчевог односа према османском културном наслеђу, проблемима личног и колективног идентитета, "дуговима" европском роману, преплета литерарности са ликовним уметностима, и њима сличним.
У чланку Ердага Гокнара Памуков роман Бела тврђава биће посматран у односу према османском наслеђу какво постоји у савременој, републиканској Турској. Аутор нарочито жели да покаже како се у овом фикционалном свету редефинише османско наслеђе (враћањем на његове елементе попут исламског космополитизма и суфизма, или, пак, окретањем архивама) и како Памук покушава да о османском наслеђу створи позитивнију представу од оне која је традиционално прихваћена у републиканској Турској, посебно у књижевности и романима из републиканског периода.
Избор текстова и преводе студија са турског језика потписује Мирјана Маринковић, а преводе са енглеског Драган Стевановић.
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Читају Ковиљка Панић и Марица Милчановић.
Коментари